Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

257

ПИСМА ЈАВНИХ РАДНИКА БЕОГРАДСКОЈ ТРГОВАЧКОЈ ОМЛАДИНИ

Ynpaba Београдсће ТргоБачће Омладине налази да је саветно из њене архибе отштампати у целини неколико писама, hoja се односе било на рад Омладине, било на њен орган „Трговинсћи гласник", било на рад београдских трговаца уопште или дају макар и далеки одблесак схватања једног интересантног и бурног доба. Она могу бити од интереса hao прилог за историју Београдсће Tprobanhe Омладине, „Трговинсћог гласнића", а нису без интереса ни за историографа оног доба. То су писма било сараднића, било пријатеља Београдсће Tprobanhe Омладине и „Трговинсћог глаCHHha“: Чеде Мијатовића, Стојана Hobahobnha, Живана Жибанобића, Данила Жићаљевића, Мила Павловића, Димитрија Стаменћобића, Мих. Полићевића, М. Влајинца и једно писмо генерала < Лазе Петровића, ађутанта Краља Алећсандра Обренобића. Писма објаћљујемо ћласирана према писцима и хронолошћим редом.

Лондон, 18-30 маја 1891 Г. Марку Вулетићу, трговцу, Београд Драги господине, Мнбго сам вам обвезан на доказу пријатељских важних расположења, који сам био срећан да нађем у вашем отвореном писму управљеном на мене у последњем броју «Трговинског Гласника». Молим вас само немојте се и сувише излагати рад мене. Ја сматрам трговачку омладину и ваше подузеће као једну зраку која слути да he се облаци наше ситуације од последње три године развући те да нам се опет разведри. Било би ми врло жао кад би се омладина и ваш лист компромитовали прононсираним симпатијама ма за какву личност, а двојином би ми жао било кад би је баш моја личност довела да се компромитује. Ја сам рад да вас потпомогнем, и ово мало помоћи дајем вам од свег срца без апсолутно икакве задње мисли. Али је наш свет у опште толико огрезнуо у себичности, да је њему а нарочито партији која данас влада, врло тешко да верује у несебичне мотиве других људи. С пријатељским поздравом Ваш Чед. Мијатовић П.С. Све се каним да вам поменем како би било да Трг. Омладина предузме да издаје Трговачки Алманах, календар у коме би било пуно најпотребнијих обавештења свакоме трговцу?! Уњ би могли отштампати који од важних интересантних чланака из «Трговинског Гласника». У Сев. Америци је врло популаран већ од 100 година Франклипов календар за дувар који се зове «Poor Richard’s Almanah», a који je обичан дуварски календар окићен по странама саветима здравог разума и практичним пословицама. Ј «Франклиновим саветима младим трговцима» имају пословице које су из тога Алманаха узете. Размислите о овоме и разговорите са пријатељима. Мени се чини да би вам и тај посао лепи за руком испао. Ваш Чед. М. Лондон, 10 јула 1891 год. Драги Господине Вулетићу, Опростите ми, молим вас, што вам не одговорих одмах на ваше последње писмо. Ја сам баш од последњих 15 дана по цео дан заузет тражећи по овдашњој државној архиви податке за односе, политичке и трговачке, између Србије и Енглеске. Кад дођем кући пред вече уморан сам тако, да ме мрзи да напишем писмо чак и мојој доброј матери, која, и ако је стара, једнако је мој најбољи београд-

ски кореспондент. Осим свега ви сте ми ове године толико љубазности указали, да нисам мислио да сте заслужили да одмах и на пречац одбијем вашу жељу исказану ми у последњем писму, на име да вам пошљем јеДно предавање о задацима више сфере трговачког реда у Србији. Управо ми се и сама тема јако допала, па сам узео да мало размислим пре него се решим било на једно било на друго. Али сам на жалост ево дошао до закључка, да се, бар за овај пут, не лаћам тога посла. Ево зашто: прво тема ie изванредно интересантна али и доста деликатна, грехота би било да јој се овлашном израдом правда не учини, па да се само исквари. Ја сам сад, осим тога, растројен другим једним послом који сам предузео и који као што поменух односи ми све моје време; па онда имам по мало на уму и сумњичење у неких меродавних кругова, њихову наклоност да и најнесебичнијим делима подмећу свакојаке мотиве. Радикали не могу ни данас да верују да ја уопште немам никакве политичке амбиције, па би одмах узели да ја с планом радим да се износим пред публику. Али признајем да ме ова болест неких радикала не би уздржала од жеље да одговорим вашем позиву и да покушам да и једним предавањем одавде послужим трговачкој омладини, кад бих само имао довољно добрих и здравих мисли за службу омладини и кад бих имао времена да их Немојте дакле за сада од мене очекивати оно што сте тражили. То ће вам по свој прилици доћи једнога дана кад му се не надате. Извините ме и за моју лењост с дописима Гласнику. Гледаћу да вам будем у будуће вреднији дописник. Захваљујем вам на пријатељском честитању награде коју је моја «Иконија» од Академије добила. Надам се да ће вам се приповетка допасти кад је будете прочитали. С пријатељским поздравом ваш искрени поштовалац Чед. Мијатовић Лондон, 25. септембра 1891. год. Уреднику „Трговинског гласника” Драги господине, Из Русије стижу из дана у дан све црњи извештаји о страшној глади, која је у многим крајевима те велике царевине завладала. Народ се храни кором од дрвета и корењем које по пољима ископава, и смрт која немилице коси, долази беднима као прави добротвор, други и још већи «цар ослободитељ». јУ Катедрали Казанској стоји изложен хлеб, парче црне земље измешане свакојаким травама, којим се на овој страшној оскудици јадан сељак руски храни, стоји изложен да речито апелује на милосрђе’хришћанско,