Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

263

'али бих сваку другу тегобу претпоставио тегоби, коју бих ocehao кад бих знао, да је вама тамо тешко да ми хонорар плаћате. То је права и једина мисао онога писма. Врло ме је пријатно изненадило што ми јављате о својим покушајима код својих пријатеља да би ме либерална влада поставила овде за посланика па ми поверила да покушам да овдашње финансијере задобијем за конверзију нашег државног дуга. Наравно да сам -вам врло искрено и топло захвалан на томе ново-м доказу ваше вере у мене и вашег пријатељства. Ја бих доиста сматрао за врхунац моје амбиције кад бих као српски посланик у Л-ондону ус. пео да послужим влади нашој (ма које партије била) да срећно изведе конверзију. Али посматрајући то питање са гледишта -не м-ојих личних и себичних него са гледишта општих интереса, ја немам много наде да ће лиоерална влада моћи у овоме да оствари ваше добре жеље односно мене. Пре свега зато баш што мислим да је општи интерес земље да се либерална влада одржи што дуже и да изврши конверзију, ја јој као патриот не бих могао саветовати да повишава буџет на посланике ма то било само са 35.000 дин. Она треба доиста да сведе расходе на апсолутни минимум, и по томе што год н-ије очевидно и преко нужно ваља да збрише. Ја сам баш као посланик у Лоадону стекао био искуство да Србији не помаже да има овде и најпопуларнијег и највиђенијег посланика ако се у Београду ради несмишљено, а ако се у нашој земљи одржава ред и -мир и ако се Србија понаша као разборита др-жава на дому и према својим суседима, оада ће она и-мати симпатије и потпору Енглеске баш и ако нема свога нарочитог по.сланика у Лондону. Осим тога ако бих ја могао посл-ужити на послу око конверзија, ја бих то могао и не бивши послаником, него добивши пуномоћје од владе да као бавши послани-к и министар, а сад као агент српског министра финансија, покушам шта се овде учинити -може. Са гледишта дакле onштих интереса на прво-м месту, а после баш и са гледишта специјалног интереса либералне владе, ја не бих обнављао посланство лондонско. Ако би влада ипак нашла за сходно да то учини, онда ја, без високоумља али и без лажне скромности, могу да -кажем да бих међу -свима могућим кандидатима за то место ја још по највише изгледа имао, да овде Србију успешно заступам. У осталом, ја -сам с-вагда готов да послужим влади као пензионер -овде кад -год дође време -раду за конверзију и кад год јој затреба моја служба. Него -кад већ о томе говоримо хоћу да вам иопричам нешто што ми даје мислити да бих ја могао једн-ога дана, ако Бог хоће, послужити народу и на једн-ом другом, месту. Пре неколико месеци штампан је овде у Лондону један мо] повећи чланак о Абдул-Хамиду. То је сасвим други један чланак а не онај о односима Порте према Бугарско-ј, ко-ји је пре 7—B недеља правио нешто мало ларме у Београду. Треба да вам још кажем и то да дошав у Лондон пре три године ја нисам хтео да обнављам -моја стара познанства са дипломатама и про.сто сам их избегавао. На моје -велико изненађење пре десетак дана дође ми од турског амбасадора овдашњег Рустем-паше једно п-исмо које је ишло на све моје старе адресе док ме је нашло, и којим паша моли да се са мном састане где ја хоћу. Ја сам онда отишао у турску амбасаду -где ми је Рустем-паша прочитао званичну депешу од свога министра спољних послова, у којој му се налаже да се потруди да ме нађе и да ми лично каже ово: «Великом је везиру била обраћена пажња на један члана-к који је г. Ч. М. написао у Лондону. Вел. везир је налазио да му је дужност да исти поднесе његовом царском величанству Султану, а Султан прочитавши га са највећим задо-вољ. ством заповедио је да ми -се достави његова искрена захвалност". Амбасадор је још добио заповест да -ме пита: да ли је прилика да ћу -скорим походити Цариград, у ком слу-

чају Султан би био срећан да ме лично види! Ово вам све причам најпре зато што сам ја ваш редовни дописник, али поглавито за то да (не износећи ствар на јавност) можете посредно или непосредно доставити то и влади садашњој с тим да ја евентуално увршћујем себе у кандидате за посланика у Цариграду, премда ни пошто не желим да се Савушки неправда или ма и непријатност каква -год учини, и премда увиђам да не само добар такт него и добра тактика захтева да Сава остане где је бар за још неко време. Сад на крају нешто мало и о нашем листу. Што вам не послах писма о политичкој економији томе иМа овај важан узрок. Свестан да та писма треба да садрже саму есенцију науке на оној висини на ко-ју је у ове дане -стигла, ја сам сматрао за дужн-ост да се оријентирам у политичкоекономској књижевности последњих година у к-ојима нисам имао ни времена ни прилике да њен развој пратим. Али сам се запрепастио колика је маса књига од само п-оследњих 6 година овам-о изашла и какву је евоулцију та наука учинила. Пре три месеца кад сам баш хтео да почнем да вам -пишем, моје лично знање стајало је на висини до које је Политичка економика стигла била до год. 1880. А од тога је доба мно-го шта измењено и отишло се на висину на коју се ја сад тек штудирањем у Бритинг-Музеуму пењем. На сваки начин добићете низ студида популарно написаних о главним питањима народне економије, и слободн-о можете то и огласити у позиву на претплату ако за добро нађете. Само тешко да ћете и прву студију добити пре друге поло. вине јануара. Можда би добро било да у позиву кажете од прилике и ово: Ми се трудимо да лист наш одговори свима потребама на п-рвом месту нашег трговачког света, а после свих оних који се интересују за привредни напредак наше земље. Али ћемо са захвалношћу примити сваку напомену која би нам помогла да нашим читаоцима дадемо лист који ће свима њиховим разложним потребама одговорити. Захвални ћем-о бити и јавној критици ако би нам обратила пажњу на то што смо, поред све наше најбоље жеље да искрено и поштено и својски послужимо до сада могућним начином, превидели". Ја бих сам рад био да видим да Трговински Гласник под вашим уређивањем достигне што виши ступањ новинарс-ког савршен-ства. Можете с правом бити задовољни и на овом положају који је ваш лист већ заузео, али да се потрудимо да га поведемо још на већу висину. Време -је већ да ово писмо завршим. Желим вам од свега -срца да Божићне празнике у непомућеној радости проведете са свима својима, и да уђете у но-ву год-ину с крепким срцем пуним љубави према отаџбини и »према свему што је добро и поштено. Кажите мој пријатељски п-оздрав г. Мила-ну А. Павловићу и свој другој господи у управи наше трговачке омладине као и господи која вам у уредништву листа помажу и с којима ми је м-ило да сам у сарадничком друштву око овако благородног и благодарног задатка. Ваш искрен-о и много вам обвезани Чед. Мијатовић Лондон 10/23 априла 1905 Драги Господине Ђурићу, Чудићете се без сумње и ви и ваши другови у У-прав. ном одбору што вам раније не захвалих на љубазности вашој, којом сте ми повисили месечни хонорар од 40 на 60 динара. У самој ства-ри ја сам од почетка ове године тако рђавог здравља да ми одно.сно тешко пада да нашем „Трг-о-----винском Глаонику" ма само и по један допис недељно п-и-