Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

264

шем. Обузела ме је нека чудна меланхолија, те ми се ништа не мили. Често се осећам усред дана уморан, а и кад се не осећам уморан слабо могу што да радим. У таковој душевној и физичкој прострацији одлагао сам све од дана на дан да вам пишем и да вам се заЈхвалим, надајући се да hy вам послати у исто време једну серију чланака мимо својих редовних дописа. Већ сам три месеца у рукама једног лекара, и тек од десетак дана почињем да се боље рсећам. Надам се да hy се скорим опоравити, па да вам с новом енергијом шаљем моје прилоге за орган ваше омладине трговачке, који се, захваљујући вама и вашим друговима, издигао на тако лепу висину. Ви знате да сам ја пријатељ споразума Србије с Бугарском, али не знате да сам ја одсудно противан царинском савезу између наших земаља у садашњим нриликама. Имао сам намеру да вам о томе пишем неколико чланака и взложим MOije аргументе противу српско-бугарког цолферајна, али сам ипак нашао да је боље да се не излажем томе труду, док најпре не сазнам од вас да ли вама и рсдакционом одбору и г. ТЗаји то неће неповољно бити. У уводу у ту моју дизертацију изнео би на видик нека факта, која би вероватно правила велику сензациу. Чујем да је неколико српских листова прештампало гто гдекоје партије из онога мог фељтона о скривеном благу. Надам се да су бар толико учтиви и правични били да кажу да су то прештампали из „Трговинског Гласника". Чини ми много задовољства што са више страна из Србије добијам писма у којима ми се захваљује на мојим лондонским дописима вашем листу. Пре неки дан добих писмо од једног о.фицира, који вели да се „Трговински Гласник“ радо чита и у официрским круговима поглавито рад мојих даписа. Радовао бих се кад би тако било.. У осталом ја сам радо читам ваш лист баш наронито онда кад у њему нема мојих дописа. Служим се овом приликом да вас замолим да будете добри послати ми хонорар за време за које га нисам примио. По мојој књизи ја сам последњи пут примио хонорар почетком декембра за месеце: септембар, октобар и новембар. По томе имао бих сада да примим хонорар за декембар, јануар, фебруар и март, Надам се да ћете ми уз то послати и екстра хонорар за онај фељтон о благу. И још вас молим да заједно с вашим колегама у редакционом одбору примите моје другарско поздравље и најбоље жеље да празнике који наступају проведете у здрављу и задовољству. Ваш иокрени пријатељ Чед. Мијатовић П. С. Поздравите г. Ранковића ја на њ често мислим и осећам грижу савести што се већ до сада нисам одазвао његовом позиву да напишем што за његова Омладинца. Потрудићу се да му се одужим чим се осетим бар нешто предузимљивијим но што сам до сада био. Ч. Мијатовић Београд 10.1-890 г. Управи Београдске Трговачке Омладине Господо, Вама је, као претплатницима, заиста познато „Коло“ и из изашлих 31 броја могли стс му разабрати и смер и садржину. Нескрамно би било, да сам хвалим свој лист, и ако та хвала не би припадала мени него сарадницима, али ћете ми допустити, да смем отворено казати, да је „Коло“ за једну годину дана стекло леп број одабраних књижевника из свију српских крајева, те тиме подржавало духовно

јединство српског народа. Поред тога, мислим, да смем казати, да „Коло“ није никакво шпекулативно предузеће, јер то сведочи и сабијени ситан слог, који кошта миого а и сама садржина то у неколико садржи. Кад се „Коло“ покретало имало се на уму, да се у њему има један лист, који ће бележити сваку књижевну новину, и који ће пружати одабрану садржину. При покретању „Кола“ мислило се, да he се публика. одазвати и да ће од своје стране помоћи, да се „Коло“ не само одржи, него и да се усавршава. Међутим нада нас је преварила, јер је „Коло“ тешком муком излазило, а завршило је прву своју годину са преко 500 'динара дефицита. Право да вам кажем, Господо, ја сам се врло тешко решио да „Коло“ и даље издајем и у.ређујем, али многи ■књижевници не дадоше ми да га обуставим. Како ће у овој години „Коло“ пролазити не знам, али досадаљи одзив такав је, да ме баца у озбиљну бриг.у. Ја сам се многима обратио с молбом, да се заузму за „Коло“, па сам ево тако Слободан замолити и вас, Господо, да се у вашим круговима заузмете за ~Коло“. Трговци су основа нашем друштву, и они могу доста доприносити и књи!жевности и уметности, па се за то и обраћам на вас, као на цвет наших трговаца, да код њих настанете, да потпомогну „Колу“ својом претплатом, јер „Коло“ међу својим претплатницима најмање мма трго = ваца. Ја се надам, Господо, да ћете се ви заиста заузети за „Коло“, те тиме га помоћи, а оно ће се радовати, што му је у невољи притекла „Трговачка Омладина", која је заиста свесна свог задатка. Молећи вас за опроштај на досади и труду, који ћете уложити око скупљаља претплате за „Коло“, ја вам унапред захваљујем, и молим вас да примите уверење мог дубоког поштовања. Дан. А. Живаљевић, ур. «.Кола» Београд 18 Маја 1892 г. Господину Марку Вулетићу, уреднику „Трговинског Гласника” у М ес т у Поштовани Г осподине, Част нам је потврдити вам овим пријем вашег цењеног писма од 12 о. м. са којим сте иам послали патраг нашу белешку од истога дана, за коју смо вас молили, да ју у Трговинском Гласнику изволите штампати. Нама је у исто доба веома жао, што из ваших редова читамо негодовање, проузроковано доношењем горње наше белешке у другим „политичком бојом’ 1 обојадисаним листовима пре, но што је она у Трговинском Гласнику изашла. Жао нам је поглавито за то, што сте могли. претпоставити да је ту белешку 'Управа Српског Трговачког Удружења другим престоничким „политичким" листовима пре послала но Трговинском Гласнику. Ми вас, поштовани го|аподине, уверавамо, да Управа Српског Трговаиког Удружења то није учинила, јер њен позив није, а још јој је мање могла бити намера да претпоставља политичке листове Трговинском Гласнику, кога за свој opraiH сматра, пошто ваш цењени лист оне исте интересе заступа за које је и Српско Трговачко Удружење засновано. Још мање је могла Управа Трговачlког Удружења поверити осталим престоничким листовилш резултат путовања госшодина Драгомира В. Радуловића, као свога изасла-