Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

извозом. У почетку на Београдској берзи берзанских операција скоро није ни било. Домаће банке и индустриска предузећа имали су слаб акциски капитал (највише 10—15 милиона номиналне вредности), трговина са ефектима била је слаба, унутрашњих зајмова није било, а најзгоднији папири за спекулацију лутриски 2°/ 0 лозови и дувански лозови куповани су и продавани у Бечу и Пешти; у Београду врло мало. Како су се плаћања у иностранству вршила златом најважнији посао на Београдској берзи био је у почетку куповина и продаја наполеондора. За злато су куповане и девизе на разна места у иностранству, највише и скоро једино на Беч и Пешту. Термински послови били су неразвијени. Добрим делом закључци су се обављали ван берзе преко мењача и банака. Ну и поред тога благотворан утицај берзе временом се све више и више развијао. Међу њеним члановима чак су и доцније, у 1909, бројно много преовлађивали трговци. Од 106 чланова тада је трговаца било 73, новчаних завода 26, банкара 4 и индустријалаца 6. Треба напомену.ти да се у доба Александра Обреновића јавља у Србији и покрет за оснивањем земљорадничких кредитних задруга. Прва таква задруга основана је 29-111-1894 у Вранову, код Смедерева. Основана на Рајфајзеновим начелима: самопомоћ, солидарна одговорност, рад само са задругама, област рада једно село или једна сеоска општина, добит иде у резервни фонд, бесплатна управа и т. д. ова је задруга била клица и другим задругама које нису биле само кредитне, већ и набављачке, млекарске, виноградарске, воћарске и т. д. Од 1897 сличне су се задруге почеле развијати и ван Србије по српским крајевима. Све су оне данас уједињене са србијанским задругама у Главном савезу чије је седиште у Београду. Задружни покрет је самоникао. Прва државна помоћ указана је задругама 1897 год. Тада је из прихода Класне лутрије основан фонд из кога he се задругама давати зајмови. З-ХП-1898 год. законом је регулисан и правни положај задруга; дати су прописи о оснивању, организацији и односима између задругара. Потом је Законом од 20-1-1900 г. одређена задругама и стална државна помоћ од 50.000 год. Ова је помоћ убрзала развитак земљорадничких задруга у Србији, тако да их је пред светски рат било око 1.000. Сем задружног покрета осетила се у Александрово доба и тежња за оснивањем осигуравајућих друштава. У Србији домаћих осигуравајућих друштава дуго није било. Међутим, страних је било доста и нека су била врло популарна: Екитебл, Грешем, Анкер, Асикурациони ђенерали, Њујорк и т. д. Ова су друштва највише осигуравала живот и влада је због њих 31-Ш-1892 донела Закон о осигуравајућим друштвима. Деведе-

сетих година прошлог столећа настала је у Србији манија за оснивањем друштава за помоћ у свадби, болести и смрти. У друштва се за чланове уписао огроман број. За десет месеци иза свог оснивања имала су преко 26.000 чланова. Како им уплата улога и исплата обећане накнаде нису биле на математичкОј основи, ова су друштва брзо испропадала наневши наивном свету осетне материјалне штете, због чега је и убијена вера код публике у оваква предузећа. Држава је онда издала закон о задругама за узајамно обезбеђење. Затим је Законом од 14-1-1900 г. подвргла свадбена и укопна друштва строгом надзору, те су она после овога брзо ишчезла. Осигурањем живота и против пожара прва се (од 1897) почела бавити Београдска задруга А. Д., док је иначе прво српско друштво за осигурање основано 1906 год. и то је друштво »Србија»; доцније су основана друштва »Југославија» и »Шумадија«. Сем поменутих закона у доба владе Александра Обреновића донети су још и следећи: Закон о државним економима од 3-VII-1898, Закон о пољопривредним станицама од истог датума, Закон о унапређењу воћарства од истог датума, Закон о унапређењу сточарства од 24-Хl-1898 год., Закон о лову од 16 јула 1898 г., Закон о изменама и допунама у закону о шумама од 7 авг. 1898 са изменама п допунама од 26-1-1900, Закон о потпомагању домаће радиности (индустрије) од 16 јула 1898, Закон о изменама и допунама у рударском закону од 27-1-1900, Закон о Управи фондова од 8-VII-1898 и Закон о позајмици код Народне банке, од 22 марта 1898. Сви су ови закони донети у интересу развитка привреде, индустрије и трговине, ну нису имали много добрих последица због нестриктног примењивања и мутних политичких прилика које су у земљи владале. Од последица доношења ових закона показале су се као најважније и најтрајније: установа државних економа, подизање воћарских расадника, организација и потпомагање земљорадничких задруга, преуређење Управе фондова и давање повластице фабрици шећера. Доцније је донет Закон о повластицама Извозне банке од 9-1-1901 и Закон о панађурима и празницима, којим је замењен Закон из 1865.

XIII БЕОГРАД И «ЧАРШИЈА« КРОЗ XIX СТОЛЕЋЕ Сви историски подаци о развитку наших привредних прилика остали би у једној Споменици без рељефа и живота, ако се не би претставио морални и духовни живот оних који су се трговином код нас бавили. Како ова Споменица обележава педесетогодишњицу једног трговачког удружења из Београда, пониклог у другој половини XIX столећа,