Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

99

жимне пљескању и узвицима: „ура“ и „живели!..“ "не беше краја. А кад Друштво, на нарочити захтев Кнежев, отпева нашу народну химну „Боже правде...“ „узвици се још бурније поновише...... Ми одахнусмо, јер смо одмах у наш успех потпуно сигурни били. Право вели она наша славна пословица: „сваки је почетак тежак!....“ |

да тим се стадоше ређати песма за песмом, једна лепша од друге, једна китњастија од друге. Публика беше „поттуно очарана“ — овај смо израз позајмили из једних бугарских новина које су о нашем концерту писале; — Кнез и Кнегиња беху веома задовољни, што нам и својим бурним и нешрекидним пљескањем посведочише, тако, да смо морали многе пијесе понављати.

После пете нумере изађе на бину помоћник кмета «оофијскога, г. 7 орзанов, па нам у име вароши Софије поднесе огроман прекрасан венац од жива цвећа с овим речима: „Ми с радошћу поднашамо ово прво“ „мајско ивеће нашим милим гостима из суседне нам „братске државе, који нам први пут тако свесрдно „дођоше у походе! Други нам венац даде српска -софијска колонија а трећи наш добри, заузимљиви тм вредни конзул г. Риста Данић.

Што се концерат ближио крају, одушевљење је "све веће бивало, а кад на свршетку с највећом прецизношћу отпевасмо ону дивну Мокрањчеву киту „Македонских народних песама“, кад цео хор од 60 певача пређе из најјачега „тогзуто“ у милозвучни нежни шапат, па се најзад у једном хармоничном даху, као оно сетни звуци Еолове харфе, изгуби "тамо у даљини, сала се чисто проломи од пљеска и узвика. Кнез, а нарочито Кнегиња, честита Отеви на његовим композицијама и на његовоме труду око хора. Они му заблагодарише на „ретком уживању“ — како је Кнегиња нагласила — које су овога вечера имали, изјављујући своје жаљење: „Што је Друштво својом строгом маршрутом везано, те не може још један овако „бриљантни“ концерат да приреди,“ Кнегиња рече: „да јој се певање нашега хора