Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

100

боље допада од Олавјансковог певања, кога је дваред“

до сада слушала.“

Отпратисмо Њихова, Височанства. до кола; опростисмо све вглг. Министрима и осталим великодостојницима, па се онда журно упутисмо у нашу ресторацију, где нас је славна вечера очекивала.

У сред вечере г. Данић наздрави лепу здравицу“

Његовом Величанству Краљу, узвишеном заштитнику нашега Друштва, на шта ми громко отпевасмо:

„Боже правде.“ да тим наш председник, г. Стано–

јевић, наџи у здравље г. Данића и његове добре и одличне г-ђе супруге, благодарећи им у име Друштва на њиховоме труду, њиховоме срдачноме заузимању око припрема за дочек нашега Друштва.

Али поноћ већ беше превалила а сутра ваља целу литургију у Катедрали отпевати. Ови се опроотисмо и пођосмо кућама.

Из јутра устасмо раније но обично, јер смо данас имали пуне руке посла. Нас петнаесторица сл гостима нашим бесмо још синоћ позвати код Њ. К. Височанства на аудиенцију.

У пркви је била архијерејска служба. Служило је Њ. Високопреосвештенство, Митрополит Партеније. Ми смо на јектенија одговарали и поред свег умора, тако прецизно и складно, да су побожни хришћани често дизали погледе хору, да виде откуда то час свечано п бурно „величаније“, час тихо и скрушено брујање долази.

После службе отправисмо депешу Његовом Величанетву Краљу, узвишеном Заштитнику нашега Друштва, пуну истинске благодарности и поданичке верности. Пошто испратисмо наше певачице и певаче на станицу, где их спремљен ручак очекиваше, ми се са гостима упутисмо на подворење Њег. Височанетву Кнезу Кобургу.

Испесмо се у предсобље, где затекосмо неколико Кнежевих ађутаната и великог дворског марешалл, једног пријатног и елегантног Француза, који нас, у ескорти ађутапата, уведе у велику салу за примање и построји нас према вратима на која ће