Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

101

Кнез у салу ући. Одмах за нама дође у салу г. Данић са госпођом, а за њима уђоше четири дворске даме Кнегињине па стадоше десно украј врата на која ће Кнез ући, док се ађутанти у лево упарадише. Све је било озбиљно, немо и свечано.

На знак марешалов један ливрејисан послужитељ широм отвори двокрилна врата на која одмах „уђе у салу Њ. Височанство Кнез Кобург, с Кнегињом испод руке. Ови се дубоко поклонисмо пред. доиста импозантном појавом Кнеза Кобурга, који одмах приђе г. Данићу, с којим се најљубазније поздрави, док се Кнегиња с г-ђом Данићком забављаше. За тим отпоче представљање. Г. Данић је свакога од нас Кнезу представљао и Кнез је са свавим по неколико љубазних речи на чистом бугар"оком језику прозборио. За Кневом, г-ђа Данићка представи нас Њ.. Височанству Кнегињи. И Кнетиња је прилично дуго са нама разговарала. Она је говорила час немачки, час француски, час талијански како је који одговарати умео. Кнегиња је тиха, блага, пријатна, али веома духовита дама. Из очију јој се види она узвишена смерност, која, "тако дивно доликује високим особама ....

„Сегсје“ је трајао добрих пола сахата. После "сегеје-а дворски марешал отвори друга двокрилна, врата и ми се упутисмо у „бише“, Кнез с г-ђом Данићком, а Кнегиња с г. Данићем. Крај огромног стола, претоваренога свакојаким ђаконијама, стајаху упарађени дворски послужитељи у богатим ливрејама. Одмах наста служење. Ми смо с добрим апетитом „мезетисали“, бирајући само оно чиме се може добро „осолити“ и залевајући сваки залогај изврсним пивом и још извренијим вином. Кад почеше да пуцају шампањске флаше, Кнез диже пуну чашу и наздрави лепим и китњастим речима Њ. В. Краљу нашем. Здравица је била пуна осећаја и одушевљења, пуна „искрених жеља и надања, пуна „дивљења витештву и „гвозденој руци“ нашега младога Господара. Ми смо здравицу најбурније присхватили. А када забрујаше хармонични звуци скри-