Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

118

тиславу Биничком, који беше отишао у Минхен да се усавршава у музици и њој сасвим посвети, и ако је био свршио Велику Школу и добио место предавача у Лесковачкој Гимназији. Друштво је и доцније помагало г. Биничког, који је по свршеним наукама примљен најпре као заступник оболелог" Стеве Мокрањца а доцније као његов помагач. Године 1901 г. Бинички иступио је сасвим из Друштва и остао само као наставник Музичке Школе.

1896. Ове године има Друштво да забележи два знаменита догађаја: прво, свој пут уРусију, друго, спајање са црквеним певачким друштвом „Корнелијем“.

Но пре него што пређемо па оба ова догађаја поменућемо да је у почетку ове године послат о Друштвеном трошку хоровођа Стева Мокрањац у Стару Србију, где је уз припомоћ тадашњег нашег конзула у Призрену г. Бранислава Нушића прикупио велику количину (до 200) тамошњих народних песама и прибележио их. Из те збирке саставио је Мокрањац доцније две нове руковети: Косовске Песме и Песме са Охрида, поред неких соло песама. Друштво, захвално г. Нушићу што се је нашао на руци нашем хоровођи, изабра га за свог члана добротвора. (Сем тога Друштво је ове године приредило духовни концерат на велики четвртак у сали Велике Школе у циљу упознавања наше публике са најлешшим композицијама црквене музике. Концерат је био одлично посећен и испао је сјајно. Певане ву ове пиесе:

Топаловић; 1. Благообразнми Косифк, Глас Б. мушки хор. 2. Наса ради фасплатаго, Глас Н мешовити хор. Малашкин: 35. Не фмдан мене мати А. Помншало денк страшне мешовити хор. Мокрањац: 5. Слава но нмнк, 'еке од оцагоса Гл. 6. — мешовити хор.

Споменица Београдског Певачког Друштва, 8