Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

112

нигде добили нисмо. А ми смо се нашој издашној и благодарној публици одужили тиме, што смо још три песме ван програма отпевали, Наш је Стева био предмет вилних овација, што му и једним огромним и изванредним букетом засведочише. А на свршетку концерта нас су двапут изазвали и опет дивним и мирисавим цвећем засипали, што у првој половини месеца априла није баш лако извршити.

После концерта општина пловдивска приредила, нам је сјајан банкету пространој ресторацији „ГраЂанског Клуба.“ Кад смо у почетку банкета отпевали наше „Отче наш,“ многи су Бугари плакали, а депутирац Гешов, млад и веома интелигентан човек узбуђено узвикнуо је: „Ето, браћо, то „Отче наш“ је она братска крвна веза, која везује Србе и Бугаре! То је та вечита љубав, коју никаква свила ни политика не може да потре: То је наша заједничка молитва, која ће уједините Орпске п Бугарске бајонете па да Европи пркосе !“......

Банкет је до саме зоре трајао.

Сутра дан, пошто смо се на самој станици сликали и са нашим добрим домаћинима опростили, отпутовасмо из Пловдива у 11 часова, понесавши собом врло пријатне и миле успомене.

Пред вече поздрависмо се у Софији с нашим консулом г. Данићем и његовом госпођом који чак на станицу изађоше да се видимо, а другога дана изјутра око 5 сати стигосмо у Београд и уморни, и задовољни, и очарани и вољни да и даље истрајемо па путу наше мучне работе.....

% % ~

После овог далеког и тешког путовања које је испало и преко очекивања сјајно, Друштво се неко време одмарало и на послетку завршило свој рад у овој години великим концертом у очи Нове Године у сали код Коларца који је био величанствен.

Исте године решила је Управа да Друштво из своје благајне изда помоћ свом бившем члану г. Ове-