Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

111

ВитТеј је био изредан и тек око 10. сати упу"тисмо се дома и занесени п очарани, и почашћени и награђени, и обдарени одличијама и одликовани признањем и високом благодарношћу једнога ОСул"тана! То је био триумф „Београдског Певачког Друш"тва“ какав се ретко постизава! Чланови Друштва могу се њиме. поносити а сврх тога и честитати себи: да ву били, ма једног вечера, истински „Царски гости !....“

Сутра дан сваки је оставио да купи коју успомену на Цариград у базару, и понесе собом у Орбију. С тога се разиђосмо још за рана куд који а у вече скуписмо се на станици, да Бренемо натраг преко Пловдива за Београд.

Стигосмо у Пловдив, сутра дан, у 11 часова пре подне. На станици нас дочекаше одборници, па нас на спремљеним колима одвезоше у варош и разместише по најмљеним хотелима. Били смо раштркани по целој вароши, па за то нисмо имали нашу заједничку трпезу, но је свако ручао тамо где се затекао и где је све у напред поручено било. После ручка разиђосмо се на одморак, јер прошле ноћи готово ни трепули нисмо, тако је много путника било. Пред вече изађосмо у варош, да је разгледамо.

У вече смо приредили сјајан концерат у прилично пространом позоришту пловдивском, које је од дасака саграђено. Овета је тако много дошло, да су се просто гушили. Чим смо се на бини појавили, били смо бурно поздрављени. Толико је било пљескања, да смо готово сваку песму понављали. У средини концерта изнесоше нам на позорницу два прекрасна венца од природна цвећа, један од општине пловдивске а други од апотекара Карића — рођеног брата пок. професора Карића. — За тим нас стадоше просто засипати цвећем. То је била права киша од цвећа. Готово цела позорница била је покривена, дивним букетима које су на нас бацали и људим жене и деца па чак и официри! Радо признајемо: да толико цвећа и тако одушевљеног пријема још