Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

115

тловићем, српским послаником на челу, и чла"нови СОлавјанског Благотворителног Опшчества са секретаром г. В. И .„Аристовом на челу. Г. Аристов лепим речима поздравио је чланове Друштва, пожелео им добродошлицу, и замолио их да за време свог б60равка у Петрограду буду драги гости Олав. Благ. "Опшчества. Председник Друштва г. Отанојевић захвалио се с неколико топлих речи чему је следовало представљање с обе стране.

Друштво је било размештено на становање у две гостионице, у Великој Северној Гостионици п у тостионици Пале-ројал.

Сутра дан по доласку био је први концерат у позоришту „Акваријум.“ О том концерту писале су с највећом похвалом све руске новине. Ми ћемо само навести по нешто из њих. Ево н. пр. шта пишу између осталога „Петербурскије Вједомости“:

ПН На концерту су певане српске народне македонске и охридске песме, и неколико соло пијеса (из опере), што их је отпевао г. Савић. Концерат је отпочет руском химном, а на захтев публике отпевана је и српска химна. Општи тип српских народних песама сличан је мало-рускима. У песмама македонским и охридским хармонија и начин певања више су црквени, мажор и минор. Орпске македонске песме одликују се од песама из других српских места више грубим, војничким карактером. Чак и елегички напеви сачували су овај груби карактер.

Гласови су Београдског Певачког Друштва изврени, али се својом добротом издвајају баси; нешто су слабији тенори. Кад је Друштво певало русоку химну, контр- октаве басисте су одјекивале 'неисказаном јачином и чистотом. Ако овоме додамо бјајно извршено сгезсепдо и аФтшипцепдо и дивну вокализацију, не искључујући басиста, онда се може разумети неочекивано усхићење публике, која је јуче шосетила „Акваријум“...

А. „Петербурски листок“ вели: „Љеоградско Глевач · Ро „Пруштво, које стоји под заштитом краља срп-

8“