Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

116

скога Александра |. приредило је у позоришту „Ак-

варијум“ концерат, који је увенчан потпуним ве-

штачким успехом.

- Београдско Певачко Друштво користи се у својој отаџбини општим поштовањем и популарношћу. Чланови су његови пвет српске интелигенције. Ови

су они украшени одличјима. Било их је 60 мушких.

и 20 женских. Друштво прима учешћа у свима важним догађајима у Орбији. Хором управља г. Мокра-

њац, интелигентан, млад Србин, Који је и дирижент

и композитор. Г. Мокрањац диригира сигурно, лепо

и ватрено, и хор се његов покорава И најмањим.

његовим покретима. Г. Мокрањац је компоновао

многе српске и македонске народне пиесе, које су

отпевали с највећом тачношћу оба пола. У свима српеким мелодијама јасно се види обележје српске народне историје, и у њима се

одртава општи елавенски тип тужан и жалостан..

Музика њихова одликује се лепотом, она је без. стране примесе, колорит је мелодија оригиналан и потпуно народни...... Ове су оне једног тембра,. у њима превлађује минор, и својом простом и јасном

хармонијом изазивају једнолики утисак.

Београдско Певачко Друштво заслужује за своје-

певање потпуну хвалу, јер је певало сигурно, хармонично и заносно. Хор пева дивним ансанблом и потребним звучним градацијама, а на махове изводи пианисимо правом вештином. У хору се нарочито одликују женски гласови својим чистим тембром. Од руских песама, певачи су отпевали на српском језику „шбенђ о темномђ лђећ“ од Римеког - Корсанова, која је с техничке стране веома сложена п тешка, и песму Варламова „что мн жичњи тужитђ“, у којој се издваја млада сопранискиња својим чистим, звучним гласом и топлим и срдачним певањем. Ова је песма отпевана још једном на општи захтев публике. Г. Мокрањац примио је на себе велики задатак, који је с поносом и часно извршио, зашто је добио од публике бурно п опште одобравање.“