Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

1157

„Новоје Времја“ пише: „Код Јужних Словена пре"влађује певање у хору ; песма с народним предањима "будила је национално осећање у њих; разуме се, „да је према томе музикални облик народних мелодија уступио по своме значају место поетичкој са„држини текста, којије лиричне садржине. Народне песме српске су по своме општем карактеру рапсодичног облика ;. непрекидна замена веселих мотива тужним, с честим издвајањем гласова, што је више својствено епичким баладама него ли простим хор"свим саставима. Вештачки облик овог певања доведен је у српским песмама до контрапунктних обрта, који су доказ веште руке композиторове. Београдско Певачко Друштво одликује се хармоничним певањем, музикалном дисциплином и дивним извршивањем динамичких финеса. Друштво је у почетку концерта, двапут отпевало руску химну а на захтев публике и српску химну. Као солиста представио се публици

Савић. Глас г. Савића је леп ђаззо сапфапје, леп у својим високим и звучан у својим ниским тоновима. Он се допао публици п на захтев публике отпевао је неколико пиеса и ван програма.“

Идућег дана Друштво је положило на гроб упокојеног Александра Шу Петро-павловекој тврђави леп сребрн венац. У траци која везује лаворове гранчице тога венца, стоји написано: „Београдско Певачко Друштво Цару — Миротворцпу Александру ЈП 1896 године.“ Овај знак пиетета које је Друштво одало сени великога цара, пријатно је дирнуо све више руске кругове као и сва јавна гласила руска. .

Истога дана изасланство Друштва је посетило потпредседника Благ. Олов. Опшчества и помоћника Прокуратора Ов. Синода, г. Владимира Карловића, '(Саблера, и предало му диплому почасног члана Друштвеног, којим га је избором Друштво почаствовало за указане му услуге, решењем седнице Управине држане у самом Петрограду ад ћов.