Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

119

лици св. Богоматере Тверске, на који се окупише хиљадама људи, али од којих стоти део на концерат не дође. Оно је приредило један од најсјајнијих концерата својих у велелепној сали „Благороднаго Оп- | шчества,“ за коју је морало у напред платити Књазу Галицину читавих 500 рубаља само за то да на каси не падне ни пуних 300 рубаља прихода. Оно је издало невероватне суме за огласе оним московским редакторима који се толико размећу својим словенским идејама. И тек је у српскоме Подворју, на том маленом парченцету српске земље, нашло братског пријема и братске љубави, као оно уморни путник, кад нађе пријатног одмора и свеже хладовине у пустињској оази! Нека је хвала часном оцу Кирилу, настојнику српскога Подворја, који је Друштво после отпеване св. литургије братски примио и дочекао. И данас је за Друштво још загонетно ово хладно понашање браће Московљана.

Али за то нас је топла братека љубав која нас је у Кијеву обилато запљуснула, и сувише наградила за хладни пријем Московљана. У Кијеву, у тој убавој вароши, пуној цвећа и дрвећа, осећасмо се као код своје куће. То осећање још је већма било увеличано топлим дочеком Кијевљана, јер су они већ у напред били извештени о нашем доласку братским и патриотским чланцима у новинама, који су поникли из пера уваженога професора Флоринсвога, позналога пријатеља српскога народа, кога је Друштво из захвалности изабрало за својег почасног члана. И ми се свима силама труђасмо да им љубав љубављу вратимо. На изјављену жељу нашу да би Друштво радо певало литургију у новој и велелепној цркви св. Владимира, они су искреном радошћу поздравили ту жељу Друштва и одмах је преко месних новина јавили, тако да је дивотна и огромна црква св. Владимира била дупке пуна наше побожне браће. Ми смо тачно и прецизно отпевали св. литургију, а за то ву нас добри Кијевљани бурно поздравили, кад