Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

120.

смо из цркве изашли. И концерат, који је Друштво сутрадан приредило у сали трговачког удружења, испао је на највеће задовољство наше браће Кијевљана. Овета је толико било, да ву семноги морали. кућама вратити, а прихода је било више но ма на којем концерту у великој Русији. После концерта општина је давала сјајан банкет, који је тако весео био, да су браћа Кијевљани чав и српеко коло играли ! Добри Кијевљани силом нас задржаваху да останемо и још једаш концерат приредимо, али ми то не могосмо. учинити, јер се добијено наше одсуство крају приближаваше. При нашем одласку браћа су нас исто тако љубазно испратила, као што су наси дочекала.

. Тако је завршен поход „Београдског Певачког Друштва“ у Русију, који је по својој важности и по својим огромним размерама био највећи од свију похода које је Друштво до тада учинило.

Овим овога значајнога рада свога „Београдско Певачко Друштво“ извршило је како горе напоменусмо и спајање с црквеним певачким друштвом „Корнелије Станковић.“ Тим спајањем „Београлеко Певачко Друштво“ ојачало је и моралн о иматерпално. И тако спојено још у 1895. с певачким Друштвом „Даворје“, могло је још силније, још бујније да напредују и да остварује свој културни позив.

Мисао о спајању певачкога друштва „Корнелије Станковић“ с „Београдским Певачким Друштвом,“ поникла је још раније међу појединим члановима оба Друштва. На ванредноме збору који је држан 20. октобра пр. год. усвојен је у делини нацрт који је претходно састављен био од опуномоћених изасланика оба Друштва. Тај нацрт благословило је и Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Михаило, који је и на даље остао покровитељ Друштва, јер су у Друштву установљена два отсека, један за светоку музику под највишом заштитом Њ. В. Краља, а други за црквену музику под покровитељетвом Њ. В. Митрополита. Ево тог уговора: