Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

185-

својих сестара, позвата је да зближује народе, једне другим непознате или непријатељски расположене; у том је смислу дејствовао и долазак Београдског Певачког Друштва у немачке земље, као што дејствују немачки капелници у Паризу и на обалама. Неве, или у земљи где лимуни цветају. Али и ако. Орп. Пев. Друштво у предговору својих штампаних. песама одбија од себе изрично сваку памеру да конкурише певачким дружинама у нашим земљама, претерује ипак у својој сокромности, јер изузев незнатне пометње у интопацији женских гласова, које се можда могу приписати и каквом случају, продукције овог Друштва показале су високи ступањ. школовања, врло добар материал у гласовима, тако: да Друштво не треба да се плаши упоређења са нашим домаћим друштвима. Ове што је овде певано,. било је врло добро научено, са одушевљењем исказано и потпуно хармонично изведено. Басови са. гласовима вао понор дубоким, који се не плаше ни контра В или контра А, морали су пробудити завист код многог немачког диригента. Али има и тенор а и сопран врло лепих гласова, који су се делимично у соло-певању са најбољим успехом истицали, а нарочито су се одвојила два лепа сопрана, и један јаки лирски тепор. Од онога што су Срби певали, највећу су пажњу привукле њине народне песме као новост. Српска народна уметност је верна слика у којој се огледа бурна прошлост срп. народа; она је „у исто време и литература и товесница.“ Орпске народне песме живеле су до почетка нашег века само у устима народа; тек у садашњем веку се почело радити на прикупљању и писању народних песама, и то са текстом, јер за музичко раврађивање песама, које је и прилично тешко није до скора било вештих људи. Тек у половини педесетих година почеле су се хоровође Београдског Певачког Друштва, уз вредну помоћ тог Друштва, неуморно и са успехом бавити прикупљањем и разрађивањем народних мелодија. Корпелије Станковић (умро 1865), Маринковић (1882 до 1887) и Стева