Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

136

„Мокрањац (од 1857 хоровођа тог Друштва) стекли су дуготрајне заслуге за српску народну музику. Мелодије српских народних песама понајвише су лепе и миле тако, да човека задобију. Увек су приметно оригиналне, и ту њину оригиналност треба "тражити у давној прошлости, она се још и сада триказује у елементима старе црквене музике.

// Прекомерна секунда има, слично као и вод мађарске мелодије, значајну улогу. Обим тонова. често _је врло мали: 4—5 степена довољни су већим де-лом; мол пи дур мењају се непрестано наизменце; у вођењу гласа често одговарају полигамним тонским родовима а јако се испољавају од црквених тонова у хармонијском погледу нарочито при свршецима где изгледа као да је тоника са доминантом про"менила улогу. Велика разноликост постоји иу ритму "и метрици; не искључује се чак ни пети или сед-

"моделни такт; честе фермате (почивке) служе за

поделу мелодије. Велико богаство у наглашавању и срдачности постоји и у самом изразу песама; без -сумње је и прошлост народа српског у вези са -овзбиљношћу и сетношћу у карактеру, која преовлађује. Хоровођа г. Мокрањац, који јеу осталом врло вешт диригенат у управљању хором, сплео је руковети из ових врло кратких напева са много вештине и укуса. У хармонијској изради песама, тиме што је сва четири гласа самостално израдио са равноправним уделом у вођењу мелодије, дао је овим тонским сликама у исто време и привлачни и уметнички облик.

Уметничко извођење српских певача, које нам је пружило пуно уживања, наишло је код нас на је"днодушно одобравање“.

После концерта био је велики банкет који јеу почаст Друштва приредила Лајпцишка Општина. На банкету је суделовао и хор Пауланера. Наши су певачи отпевали такође неколико песама на банкету и смемо рећи са већим успехом од Пау-ланера. Штета што је се Друштво морало кренути на пут у дванаест часова, иначе би оно код тог лајп-