Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

ПРЕТХОДНА ПЕРИОДА

—====

ЈЕ (до 1853 године)

Силна турска најезда која је при крају четрнаестог века, прегазивши византијску царевину, поплавила српске земље и учинила крај српскоме господарењу, пресекла беше у клици зачетак културе који се почео јављати и развијати у српским земљама. Сила турска и Ислам беху дебели бедеми кроз које није могао продирати ни најмањи зрачак напретка и културе срећнијег запада, и несрећни српски народ, приступачан иначе по својим моралним подобностима свакој грани културе, чамио је у мраку незнања. Једва ако је још могао очувати своје име и народност, чему су нарочито припомогле његове народне песме, ти, поред вере православне, једини чувари његових народних предања и његове сјајно прошлости. Тих песама имао је српски народ толико, колико их не би могли показати сви остали Славени заједно. |

Творачка снага народна, која је онако лепе песме спевала, зар се може показати у песничком правцу а да се не покаже и у музичком“ И збиља, српеки народ има једно големо благо народних мелодија. Он је чак и народне песме, које садржавају његову историју, у тужним данима свога робовања певао пратећи их монотоним и елегичним звуцима гусала, тог познатог народног пнеструмента, и тражио да ублажи њима своје јаде. Но у тихим колибама, при скромном домаћем огњишту, далеко од