Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

8

светског шума, по пашњацима и ливадама, при мобама и бербама, свадбама и погребима, чули су се и други мелодични звуци народних напева. Ти напеви пуни лепих мисли у њима спеваних, више мање тужног карактера, носе обележје жалосног положаја народног. Они се крећу у обиму од пет до шест тонова, неки иду до октаве па и преко ње. Има их у молу и дуру, а често се у истој песми мења мол са дуром. Ритма су различног, често мешаног. Примитивни карактер тих песама очувао се услед слаба или никаква додира Орба са западом. Отуда -Орби имају своју мелодију строго обележену. Р Те песме чекаху какву уметничку руку да им отвори шири свет, и та се рука нашла у Београдском Певачком Друштву и његовим хоровођама. Они су тежили да пресаде и одомаће музику на основи народних мотива.

Али док се дошло до тога да се почне увиђати и ценити оригиналност и лепота српских мелодија, морало је проћи доста времена. У првим годинама ослобођења и оснивања српске државе, у већим центрумима српским нису се много цениле, шта више пре су омаловажаване оригиналне српске мелодије, које је и даље само народ певао. Тадашња интелигепција, која се састојала већином из странаца или од Орба под утицајем страначке културе, одушевљавала се више немачким, талијанским и француским мелодијама, а дружине које су се склапале као она у Новом Саду 1828 године, певале су позоришне песме, које би сложили страни музичари из страних мотива. Те су мелодије, и ако стране, приањале за Србиново музикално уво, те је и тај први покушај хармоничког певања код нас Орба наишао био на врло леп пријем.

На измаку 1829 године новосадско позоришно друштво, које је саставио хоровођа Отевановић добије позив да дође у Загреб. У Загребу је прихватио то друштво Стрига којп је напшао на Јисинског и потпомагао, те се овај доцније прослави својим музичким композицијама. Стрига је са својом дружином обишао