Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

“

Већ исте године по одласку ове дружине видимо како неколико музикалних људи прикупљају дружину за хармоничко певање, но без штатута и одређеног циља у данашњем смивлу. Ти су људи песвали код појединих чланова наизменце. Да се дружина потпуно организује недостајало је хоровође. Така се подесна личност нађе наповлетку у Милану Миловуку, који 1852. године беше дошао у Београд из Влашке. Милан Миловуг родио се у Пешти 1826. год. где је свршио основне школе и гимназију, а затим се ода на економске науке. По свршеном школовању „дође за еколома у Влашку на имање мајора Мише "Анастасијевића. Још у раној младостп показивао је великог дара за музику а особито за виолину. Умро је 1853. године као директор Београдске Реалке.

=== бе

П. ОСНИВАЊЕ БЕОГРАДСКОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТВА

(1853—1857)

На скоро по свом доласку у Београд, по„стане он хоровоја ове привремене дружине. На заузимање његово оснује се она 2. јануара 1858. год. 6 одобреним статутима. Поред Миловука оснивачи су јој били : Аоста Пукић, Торђе Станишић, Емилијан „јосимовић, Лимитрије Нешић, Август Шерман, „21Нтон ШТули, Јосиф Плезингери Карлоћелиш.)

По тим статутима задатак и смер друштва беше забава и међусобно уживање и обучавање у музици. Ширење те уметности у слојеве самога народа, по програму статута, није било истакнуто. А на народне напеве није се ни помишљало, нити се водила брига о том чега већ има у српском народу. И тако Друштво певаше понајвише немачке хорове, на немач-

1) Први статути Београдског Певачког Друштва чували су сеу Друштву до 1881 год. кад их је нестало. Написао их беше Е. Јосимовић и пшарао цртежима. Исписани су били сви на једној страни и садржавали само неколико члапака.