Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

ком језику а по нешто и на француском. Доцније се“ почело преводити са страног текста На орпеки; у. превођењу песама одликоваху бе Емилијан Јовимовић, ЈБуба Ненадовићи Јово Илић. Избор песама. беше у главноме добар, са музичког гледишта. Како је у друштву било повише музикалних чланова. певане су доста тешке песме као. Здравица (540епјеп (Оги55), Га геџапе и т. д. | Миловук основа у Друштву и школу за виолину и чело. Из те школе изашло је неколико ваљаних. ученика, који су доцније свирали у позоришном оркестру. Има њих неколико који су и данас живи. Ко зна, како тада беше у Београду гледајући на. музику и уметност у опште, лако ће разумети да су таки покушаји наилазили у опште на врло велике тешкоће, али их је Миловук јуначки савлађивао. .

век

Ш. ДОЛАЗАК КОРНЕЛИЈА СТАНКОВИЋА

им његове последице по Београдско Певачко Друштво (857—1864%)

михеи ИЕ

На тај начин образовано друштво певало је све“ до 1857. године, али само за своје увесељење, ретко, излазећи на јавност, и то, како рекосмо, с општег“ гледишта, по ком музика нема народности. Да Друштво добије чисто национално обележје и да узме за омер неговање и ширење српске песме допринео. је долазак у Београд (1856) првог српеког уметника и композитора Корнелија Станковића и његовог верног друга СОтеве Тодоровића, сликара.

__ Корнелије Станковић родио се у Будиму 1881.. године. Основну школу и прва два разреда гимназије свршио је у Араду, трећи разред у Сегедину,, а остала три у Будиму. По свршеним гимназијским! наукама оде он у Беч да се посвети изучавању музике. Његов плодни и по Српство значајни музички.