Споменица Београдског певачког друштва : приликом прославе педесетогодишњице 25. маја 1903. год.

Корнелија Отанковића, образује се тако звани приутотовни хор. Према решењу одбора, чланови овог хора по свршеном курсу морали су бити примљени за редовне чланове друштва.

У овај приуготовни хор ступе скоро сви уче-. "ници Стеве Тодоровића, и они одушевљено пристану уз Отанковића. Али на жалост, ово не потраја дуго. Марта 1864. године разболе се Корнелије Станковић а маја напусти Београд да својој бољци потражи лека. Исте године у јесен напушта Београд и Отева Тодоровић да проведе зиму у Италији. На повратку из Италије 1865. године заустави се у Будиму, где затече Корнелија Станковића па умору. Мало за тим Корнелије Отанковић умре.

Чим се Отева Тодоровић врати у Београд, ступи поново у Београдско Певачко Друштво. да његовог одсуства већина. чланова приуготовне школе беху постали редовни чланови. Уласком ових би и распра око празца решена; противници, видевши да су у МАРИ ИО АЈ ПО ИО ЈАНА РА О РООЈИТИ НО ШОС те одступи директор Јосимовић и хоровођ Миловук.Тада збор (1865 год.) избере Тодоровића за пред- | седника, а на његов предлог би доведен за хоровођу | иза Панчева Даворин јенко.

М. РАД БЕОГРАДСКОГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТВА

повеле змрти Корнепија Станковића

стару о

Доласком Даворина Јенка за хоровођу у Дру"штво, обележава се од прилике друга периода Београдског Певачког Друштва. Да се плодни утицај Корнелијева рада осећао у Друштву, најбољи је доказ тај, што оно беше постало чисто српско друштво, јер се странци у њему више не осећаху код своје куће, и ако се певање не ослањаше, како је требало, у првом реду на народне песме и њима |

о»