Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

36

И ја сам се издигао из сиротиње, врло тешко, јер онда није било никога, никаква упута или заузимања, никакве уредбе, никаквог ослона, а сад је ваљаној омладини поред Привредника лако, удешено је све. Спремајмо дакле ваљане ђачиће за Привредник, правимо од сиротиње стручнеи напредне тецикуће, напредни корисни свет, па ће онда и они помагати Привредник у свему, па и материјално, а после осниваће и они задужбине и т. д. Уједно: препоручујем и овом приликом. мојим и Привредниковим пријатељима и свакоме ко жели напредак: нашег народа нека помаже Привредниково заувимање, а ко може нека оснује код Привредника за– дужбину.

Сви око нас имају већ одавно скоје занатли– ство па и индустрију своју, туђинци удесили су то, имају то своје и овде међу нама, а где су нама Србима наше стручне, спремне, модерне занатлије, а о другоме и да не говоримо. Касно смо то увидели, али сад се и у нас отпочело како треба. Зато се морамо у раду журити. Ми стари морамо: помагати, а ко нема своје деце тај мора основати код Привредника своје задужбине, а ти, омладино,. ради, ради и штеди, моли се Богу и слушај старије, љуби свој занат, буди вредна, штедна и мудра. После кад будете напредни самостални господари, онда ћете и ви са нама, као помагачи и одменици,. на вама остаће све па и наш Привредник.

Привредник добио је 1907 године дар има свој дом у Загребу, где је било све збринуто и удешено према томе нарочитом послу. То треба; сад у Београду још више да се удеси: поред канцеларија, архива, школа, сале, читаонице, и конак, и

о ИН