Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

35

титомце. "Здабирајмо и препоручујмо, једном речи, Привреднику увек све ваљане, способне Србе ђачиће — макар и најсиромашнији били — а Привредник их спрема, свршава све остало бадава и жако треба.

'Ето, о томе брине се, то ради и шири Привредник, његов Патронат и сви заслужни повереници, „сарадници и корисни Срби и Срџкиње из свију крајева, који су се окупили око те наше централне установе, где је та ствар удешена за нас као што треба, и да не може бити боље. Ето, тако изведено и издигнуто је до сад, као што је опште познато, 13.000 и више одабраних младих људи из свију крајева и разних буџачића наших, а од сад морамо још боље и све боље. Зато сам се уписао и ја и многи други Срби и Српкиње у Патронат, „а треба да се упише свако ко може и ко схвата у опште домашај и корист тога рада за нашу нацију, за нашу државу, и за људство. А и онај ко има своје деце, и ко не може основати фундације, "тај нека се заузама, да препоручи и преда Привреднику сваке године што више ваљаних ђачића питомаца. То може сваки писмен, нека затражи само од Привредника нужна упуства — јер прва тачка Привредниковог програма гласи:

„Највеће је доброчинство дати, наћи, намакнути, „збринуши ваљаном човеку поштена рада и зараде. Први и највећи добротвори одредили су, у вези са својим задужбинама, да Привредник мора остати вечито установа православних Срба и да служи искључиво њиховим привредним интересима, а првенствено намештању, издизању и унапређивању српске привредне омладине.

3»