Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

48

пријатељима и са пријатељима Привредника, а наро– чито са г. Ђорђем јЈагнићем из Пакраца, годишње стално и са већим приносима, а 191 године поклонио је Добровић Привреднику једну своју кућу у Дарувару, кућу у Загребу и разне акције, а нарочито акције Српске Банке у Загребу. По његовој оцени све то вредело је онда 1/4 милиона динара. Приход те задужбине трошиће се у Привредникове сврхе, то јест пре свега за подмиривање“ свагдањих трошкова око Привредникових најважнијих послова (за Привредникову канцеларију, чиновнике, пошту, штампу и т. д.). После 30 година може тадањи Привредников Патронат одредити свагда за будућих 30 година, на што т. |. у коју најважнију сврху има да се троши приход, према тадањим приликама и потребама. Уједно одређује да. Привредник мора за вечита времена остати установа православних Срба, и да се вечито стара за унапређивање српске привредне омладине иравославне вере. Док се Привредник буде држао тога: непроменљивог прописа, дотле нека управља његовом задужбином, а ако се не би држао тога наређења, онда прелази управа његове задужбине на управу српских народних црквених фондова. Госп. Добровић учинио је ту одредбу, а и разни његови пријатељи одредили су по његовој жељи и за своје задужбине исто, јер је свакога тиштало на све стране свега века гледајући како се и хала и врана и све све окомило свуда, а особито: у некад Српској, а после свачијој, туђинској Славонији, против Срба. Г. Добровић причао и забележио је: Кад су се некад силни Срби грофови јан– ковићи, господари половине Славоније, у мешовитом