Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

49

браку одрекли православља, онда су се одрекли разуме се — и Српства, па су као српске издајице и одметници населили цео онај онда српски крај Маџарима, Немцима, Чесима, Талијанима и свакаквим светом свију језика и свију вера. Све то окренуло је у највећи душманлук против Срба, који нису били спремни на ту страшну душманску најезду па јој нису ни одолевали. Али познати Привредников покрет пресече а значајни свега Српства поклик : „Не испуштај, Србине, земље из шака“ обустави наше узмицање, а заустави туђу најезду свуд па и у оном крају. Где год је било и најмање мешавине, свуд се убрзо преокренуло све против Срба, па су тако и српске творевине окренуте убрзо радиле и служиле против Срба. Госп. Добровић примећује уједно у свом тестаменту: „Али ако и кад се промену прилике (мисли ако се ишчупамо испод Аустрије и туђег противерпског духа, који је мрзовољно превлађивао у некад чисто српском а после туђинском Дарувару и свуд), онда могу тадањи људи према тадањим приликама и потребама основати друге нове установе и задужбине. Привредник мора увек остати овакав какаЕ је. Видећи колика су несрећа мешовити бракови за Србе г. Добровић одредио је у свом тестаменту да се помажу уопште само они Срби, који се обвежу и који се ожене православним Српкињама према себи. Најпосле каже у свом тестаменту још и ово: „Ово је кап воде у мору наше заосталости и према нашим привредним потребама, али на том пољу морало се у нас почети, јер сви око нас имаду већ одавно своје домаће занатлијство, па и индустрију своју, а гђе су нама Србима наше занатлије, — а 4