Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

63

нашу омладину, за чланове, за све. Последње доба основали су њезини поштоваоци а Привредникови пријатељи нарочити Привредник, коме је г. Вучковић председница, а Јанковић пословођа, па са више њих заузимљивих одборника шире — разуме се — успешно и приметно целу акцију. Заузимљива госпођа Лепосава Станић, председница Привредниковог одбора у Вуковару, стара се о нашим шегртима, као да су јој рођена деца. Поред тога сакупила је сразмерно највише чланова. Остале послове свршавају људи који су у одбору.

Привредник се заузео последњих година пред рат и за наше незбринуте девојчице, јер нам је у неким крајевима женски свет још више заостао од мушког подмлатка. Питање женских млађих нерешено је, нетакнуто још исто тако као у Индијанаца. Разна удружења Српкиња помагала су у томе Привредник који је почео и са тим послом. Оне су узе„ле девојчице у свом месту под своје окриље и старале су се за питомице. У томе радила и урадила је највише госпођа Јулчика М. Поповићева, председница Добротворне Задруге Српкиња у Сомбору.

Тако је збринуто до светског рата 250 питомица у одабране српске породице, а те девојке, спремне, добре домаћице — поудавале су се већином за наше питомце. Таке куће Привредникових питомаца и питомица данас спадају у богате и угледне. Привредникова је питомица још под надзором поверенице и самога Привредника, и она се непрекидно упућује на послушност, на верност и вредноћу. Отуд она кућа с том питомицом не добива само помагача у раду, него и пријатеља и чувара.