Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

64

Те питомице у народу шире напредно кућење, те тако постају оне народу учитељице напреднога радг и живота. За време рата поремећено је Привреднику све, морало се — тако рећи — све изнова сређивати, па како је одмах после рата решено да се пренесе Привредник у Београд, то се није са тим женским послом почињало, јер тај женски посао треба да води и водиће женска друштва којих: има у Београду доста, а Привредник помагаће,. предаће и удесиће им све. То је преважна ствар, а чудно је да је поред толиких женских друштава и одбора у Београду и другде, питање незбри– нутих Српкиња и женских млађих у нас тако несређено. Туђинке из прека заповедају данас по српским кућама и односе неизмерне паре, богате се,. освајају вароши и села, школују и издижу своје породице, постискују нас, јер се ранијеу насо томе није водило рачуна, ма да је то најважнији задатак и дужност женских друштава, где у појединим одборима седи по неколико туцета одборница.

И то ће се уредити па ћемо се онда моћи и у томе дичити, као што се заиста можемо и морамо дичити и дичимо се са бевброј других одличних примера заузимљивости и успеха, па да се. види што се може кад се хоће и поред свију послова. Овог пута морамо се, као што већ рекосмо.. ограничити ва ово неколико најистакнутијих примера, благодарећи уједно свима помагачима и сарадницима и покојним и живим од свега срца инајлепше, молећи, их да продуже, а где треба и где може бити, — асвуд треба, може и мора бити — да се шири заузимање за нашу омладину, за наше најшире незбринуте кругове, за наду будућност, за напредак наше нације и државе.