Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

70

па се морамо тек одсад у нашој пространој сло бодној држави отимати и сваку и свачију најезду. смишљеним и устрајним радом сузбијати.

Ево рачуна, драги и попшповани пријатељу 2. Холечеку: До рата сложили и основали су Срби преко (у бившој Аустро-Маџарској). по варошима 150 махом добрих и врло добрих, што врло великих што мањих, чисто српских банака и штедионица. У тим установама нема туђих, страних упљувака, већ су скупљени само Срби у својим чисто српским установама. А по селима имају онамошњи угрожени Срби 450 својих чисто српских земљорадничких задруга, које су нам освестиле и препородиле наше село, наше ратарство готово: свуд. Осим тога збринуо је — као што је опште познато — само Привредник од онда па до сад. 13.000 одабраних српских ђачића из свију крајева у 60 разних струка и послова, од којих су данас хиљаде и хиљаде старијих (дораслих, пунолетних): у 700 места своји, врло напредни, корисни самостални господари, нови млади многобројни апостоли и предњаци у целом овом великом и општем народном привредном покрету. А омладина, многа нова млада поколења, прираштају, уздижу се, до–лаве редом на снагу и напредују.

Главно, највеђе а и најважније од свега реченога и поврх свега осталога јесте, да сад знамо сви што ваља, што треба, што мора бити, што хоћемо. А где се сав свет упути — у оно право корисно, поштено, најнапредније — као што сеи браћа Чеси најодлучније тим путем журе, а што. смо се, хвала Богу, ето и ми упутили, и на коју

смо страну кренули и безуветно претегнули, ту је: сигуран успех и стални напредак.