Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици : 1897-1923

ПРИВРЕДНИКОВ НАЧИН, У НАС НОВ АЛИ ДОБАР НАЧИН

Молим Вас лепо да у Споменицу за Привредсникову двадесет и петогодишњицу забележите и ово у аманет Привредниковом младом свету. Привред"ник и његови људи, пријатељи, сарадници и добротвори не причају много о Феничанима, о Римљанима од пре толико хиљада година, или како се обрађивала земља пре, илиу време Христа, како де не знам овај или онај филозоф утврдио ово или оно. Ти људи не питају зашто није у нас, као што је н. пр. у Енглеској или где на страни. Не кукају много како не ваља ово или оно, не плачу и не очадавају никако, већ измере, смисле, удесе, па кажу и објасне једноставно, јасно, разумљиво: „Ово нам је сад најнужније. То морамо сад. То се ради тако и тако. Ево готових упута, правила, све готово „удешено, хајдемо нг посао сви и свако ко може и ко хоће“. Ти људи, њихови пријатељи, поверегници и сарадници отпочињу одмах и раде. Не приповеда се на пример: „Кад би код нас било као што је у Енглеској, онда би и ми могли то и "то, већ Привредник каже: одабирајте сваке године и увек овакове и овакове ђачиће (а у нас је 959, наше дечице такав) па их препоручујте амо При"вреднику, који је спремио, уредио и збринуо све како треба, па свршава све остало без ичије даље "бриге, посла, трошка. И заиста изађе кроз мало