Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете

ЗННИо

Т. Павле Поповић: Са стране српског универзитета доносим најтоплије поздраве Просвјети. Универзитет сматра, да је посао Просвјетин на културном подизању п унапређивању народном један део посла његова, зато се радује сваком успеху Просвјете као свом властитом. У то име, Универзитет поздравља Просвјету ! (Живио).

Предсједник Г. Стојан Новаковић: Има ријеч Г. Сава Урошевић, предсједник Главнога Просвјетног Савјета.

ГТ. Сава Урошевић: Почаствован речи, част ми је на исту одговорити:

Као представник Главног Просветног Савета у Београду могу уверити председништво Просвјете, да чланови Савета, који с осталим надлежним органима воде стално бригу о напретку школе пи просвете у Србији, у псти мах живо прате просветни и васколики културни напредак у целоме Српству. Рад друштва Просвјете њих нарочпто интересује, јер знају, да квалитет и квантптет тога рада, као и целокунпи напредак друштва Просвјете, представљају мерило о животној моћи српскога народа у Босни и Херцеговини. (С тога ће члановима Главног Просвјетног Савета бити врло пријатно да по повратку моме у Београд, чују, да је Просвјета достојно и достојанствено прославила десетотодишњицу свога, заиста, плоднога рада, и да је спремна дати у наредним деценијама још више маха својим напорима: на културним друштвима и установама у Српству. Таквим радом пак, Просвјета ће са своје стране силно допринети, да се у недалској будућности оствари наш садашњи идеал: Културно јединство Српскога Народа.

Предсједник Г. Стојан Новаковић: Има ријеч Г. Никола Бабић, предсједник Матице Српске у Дубровнику.

Т. Никола Бабић: Као представник наше најмлађе културне Матице Српске у Дубровнику, најсрдачније поздрављам браћу Србе из Босне п Херцеговине желећи им најбољи успјех у њихову племенитом потхвату. Живјела Просвјета! (Живио).

Предсједник Г. Стојан Новаковић: Има ријеч г. Љубо Давидовић, предсједник Српске Општине Београдске.

Г. Љуба Давидовић: Господо, драга браћо и сестре. Дошли смо се обала тихога Дунава на обалу ваше несташне Миљацке, да вам донесемо поздрав од нашега белога града вашем шехер Сарајеву. Дошли смо да донесемо поздрав пун искрене топлине, срдачне братске љубави. Дошли смо да се радујемо вашој радости, дошли смо да са вама прославимо десетогодишњицу ваше Просвјете, која је ваша прека потреба, а наша топла симпатија. Дошли смо да кажемо хвала онима, који су радили на развитку Просвјете. Дошли смо да одамо признање свима, који су стражарили. Хвала вам у име мене, хвала вам у име другова, који су овде п који су тамо остали. Хвала вам на срдачном дочеку. Хвала вам господо, хвала браћо рођена! (Живио).

Предсједник Г. Стојан Новаковић: Има ријеч Г. Др. Јован Скерлић, професор универзитета, изасланик Српске Књижевне Задруге.

Г. Др. Јован Скерлић: Госпође п Господо! Српска Књижевна Задруга која је ове године прославила двадесетогодишњицу свога опстанка и рада, сматрала је за особито драгу дужност да поздрави десетогодишњицу Просвјете. Мени је пала у део велика част да је на овом значајном дану заступам. Ова