Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете
о =-
начин, другим средствима настојите да свој народ подигнете, да његову егзистенцију очувате.
Доносећи Вам топли поздрав са топлог Приморја, желимо да Просвјета буде огњиште, око кога ће се сакупљати сви Срби Босне п Херцеговине, да буде олтар на који ће сви прави синови ове земље жртве приносити; да буде на углед свима Србима цијеле наше српске отаџбине. (Живио !).
Предсједник г. Стојан Новаковић: Има ријеч г. Милан Чемерикић, професор из Солуна, изасланик Просвјете Срба у Скопљу.
Г. Милан Чемерикић: Учињена ми је част да на данашњој прослави Просвјете, друштва Срба у Босни и Херцеговини, представљам Просвјету Срба у Старој Србији пи Маћедонији. |
Име и ваше и наше установе је једно. Усвајањем једнога имена ми Срби у Старој Србији и Маћедонији хтјели смо да изразимо и у видљивом облику једнакост тежња у погледу на високе културне задатке у нашем народу. Сличне, ако не исте друштвене и друге околности упутиле су нас да се угледамо на своју браћу из Босне и Херцеговине, и да у правцу који су они изабрали, отпочнемо и ми племенити рад на народном просвјећивању и на препорођају његовом.
Најмлађа и најмања културна установа српска, каква је наша Просвјета, учествује у општој радости што је њен узор Просвјета у Босни и Херцеговини, послије десетогодишњег напорног, плодног и благородног дјеловања, постигла оволике сјајне успјехе, којима се с правом поноси. Наша Просвјета идући за опћим идеалима свих Срба, обећава да ће се у том раду угледати на рад Ваше Просвјете, и убјеђена је, да ће се на тај начин најдостојније одужити српском народу у тешким културним дужностима, које је на себе примила.
Да живи Просвјета! Да живи Српски Народ у Босни и Херцеговини! (Живио !).
Предсједник г. Стојан Новаковић: Има ријеч г.-Перо Милојевић, предсједник Свештеничког Удружења из Београда.
Г. Перо Милојевић: Браћо и сестре! Дошао сам овамо са изасланицима удруженог Свештенства Краљевине Србије, да вам у име његово честитам десетогодишње славље плоднога рада друштва Просвјете, која с успехом проноси лучу духовне светлости у овим крајевима српским и да пред овим уваженим скупом изразим српског свештенства из Краљевине жељу, да Просвјета и од сада, као и до сада буде кула светиља у овом српском свету, са које ће се траци културе и просвете расипати дуж читаве српске отаџбине, а поглавито дуж целе Босне п Херцеговине и осветљавати путе Српству, који ће га водити ка остварењу његових светих и узвишених народних идеала. Живела Просвјета! (Живио !).
Предсједник г. Стојан Новаковић: Има ријеч г. Михаило Стевановић, предсједник Учитељског удружења у Београду.
Г. Михаило (ено а о Господо, Браћо! У Краљевини Србији постоји „Учитељско Удружење“ већ тридесет година. Поред својих властитих сталешких интереса, ставило је оно себи у дужност подизање и ширење просвете у народу, колико су силе допуштале. У том погледу „Просвјета“ и „Учитељско Удружење“ имају једнак задатак, ако не у свему народу а оно