Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете

— 90 —

Српскога Народа, а особиту јој захвалу изриче за досадањи њезин рад који је учинила своме народу, у првоме реду својој омладини. Из редовне сједнице одјела 59. св. Георгија Српско Православног Савеза „СОрбобрана“ од 1. септембра 1912. год. Предсједник: Мане Ковачевић; перовођа Симо Шупица.

КОПРИВНА:

О десетогодишњи свијетли рад Просвјете разбијао се је мрак незнања, рапидно је корачила напретком просвјета и култура миле Отаџбине наше. Признавајући то, ради смо учествовати у том српском великом славњу. Тога ради Одбор ове црквене општине у име своје одашиље из средине своје г. Милоша Брежанчића, студ. мед. По томе изасланику своме уплећемо у вијенац тога великог славља и своју честитку са најтоплијом жељом, да нам то друштво дочека и стогодишњицу прославе своје.

За српско православну општину: предсједник: Јован Брежанчић, свештеник; перовођа: Крсто Вуковић.

НОВИ ПАЗАР:

Дубоко жалећи што нам и поред наше најбоље воље није било могуће узети личног учешћа у прослави десетогодишњице Просвјете, ми духовно учествујући, молимо Одбор да изволи примити наша најсрдачнија честитања. Поштанском упутницом шаље скромни прилог франака 20 Просвјети.

Изволите примити уверење нашег одличног поштовања

За Фонд Цркве Св. Николе: предсједник: Ј. Ђ. Кутурец; деловођа Мито М. Окошановић.

ЊУЈОРЕ: Српски Културни и Добротворни Фонд у Америци срећан је да Вам приликом Ваше десетогодишње прославе честита успјешан рад на пољу српске просвјете, са жељом за даљи успјех у Вашем благословеном раду. Живила „Просвјета“ на дику и понос Српског Народа! 3. септембра 1912. М. И. Пупин, предсједник.

ЊУЈОРЕ: Десетотодишњи племенити рад тога дичнога друштва требао би да се крунише

на дан прославе, и да од данас Просвјета у будуће буде расадник не само за Србе у Босни Херцеговини, него за све, гдје их год има.

И ми, који смо ради нужде оставили наша отњишта, да под земљом у америчким рудницима и затушљивим творницама тражимо за нас и за наше на дому зараде, који у мраку тражимо свјетлости пи лутамо у тами незнања, жељно очекујемо, да и нас обасјају зраци свјетлости тога племенитога друштва, па да нас та свјетлост прати и чува као своје синове за све вријеме нашега боравка и да се опет повратимо здрави и чили у своју милу Отаџбину.

Честитамо десетогодишњи рад миле нам Просвјете. Вама у управи пи данашњој скупштини мећемо на срце и овамошње Орпство, а нарочито Српско Соколетво и антиалкохолна удружења, да нас у будуће не заборавите.

Примите српски братски поздрав. Здраво!

Петар 0. Стијачић, уредник „Сокола“.

ПРИЈЕДОР:

Са радошћу дочекасмо десетогодишњицу опстанка нашег највећег п најпречег просвјетног друштва. Шаљемо свог нарочитог изасланика п члана пододбора госп. Никодима Мијатовића, да присуствује прослави, да види и да нам прича о величини њезиној. Пред нашим очима величајна је ма и најскромније приређена била. Величајна је за то, што обиљежава и закључује једну декаду година жилавог, родољубивог рада, у којем је имао учешћа цио народ српски, па и ми,