Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

67

Видовић, један од главних организатора покрета, причао ми је у више наврата, да су покретачи устанка знали да сами Босанци не могу изаћи на крај са Турцима. Њихов план био је: дигнути буну у целој Босни; у исто време објавила би Србија Турској рат. Изненадном и јаком ударцу и споља и изнутра, надали су се они, да Турска не би могла одолети. Видовића причања поклапају се са обавештењем кнеза Милана руској влади, У једном брзојаву српски Кнез не само што обавештава Петроград, да ће планути устанак у Босни, него и пита Русију, би ли бранила Србију од Аустрије, ако зарати са Турском. 1 ) Ово питање мораће се боље осветлити, и тек на темељу нових чињеница стварати закључци. Тешко је установити, да ли и колико је суделовао Петар Мркоњић, кнез Петар Карађорђевић, у дизању устанка у Босни. Дз је и он био унапред обавештен, види се из његовог доласка на границу непосредно иза почетка покрета. Један учесник тврди, да је Мркоњић био онај који је обећао оружје, о чему је говорио пред устанак пријатељ Мркоњићев Манојло Хорваћанин из Хрв. Дубице. 2 ) У истику, на устанку раде, спремају га и дижу: у Босни трговци, присташи Омладине, затим виђенији свештеници, сељади и, као обично у таквим приликама, хајдуци. Од наших људи преко Саве и Дрине помажу у раду босанско-херцеговачки емигранти у Србији, српске соцнјалисте и утичу много на стварање револуцинарног расположења омладински кругови из Србије и Војводине. Утицај Омладинског Покрета на неке крајеве у Босни био је доста велик. Његовим деловањем развио се грађански нараштај у Бос. Крајини и Посавини који he дигнути устанак 1875. Омладински вође имали су и личних веза са појединим истакну-

5 Брз. Лангенау-Андрашију. Петроград, 16. авг. 1875. Бр 26. Држ. Арх. Беч.

2 ) Причаша Васе Видовића.