Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

68

тијим људима из Босне. Њихово стално певање и причање, како дан почетка за ослобођење Босне није далеко, мор-ало је остављати трага на тамошњим њиховим пријатељима. Ради ослобођења и уједињења Срба и основано је на Цетињу „Друштво за Ослобођење Српства", које, истина, није готово иишта радило. Његови чланови, некадањи истакнути омладинци, већином не суделују у дизању устанка. Још више, њнхов вођ Светозар Милетић био је обавештен, шта се спрема у Босни и није се слагао. 1 ) Од свих њих највише се, осим Босанаца, ангажовао Ђока Влајковић. Тако пише он 17. маја 1871, Стојану Угринићу, једном од чланова друштва, о „трговини“ т. ј. друштву. Позива га да ради, али да ствар држи у тајности и да никад не знају више него двојица један за другога. Још једним писмом 1873. потиче Влајковић Угринића на рад. Позива га да све подузме да се што пре започне борба за ослобођење Српства: „Знај и буди уверен, да ја и остала дружина, а у том је и Пелагић, радимо. Знај, да се на више места нашло родољуба, а као ти, који се радо примили, да на томе раде, да се браћа ослободе". Опет му наглашава да ствар има да остане у тајности. 2 ) Да је Влајковић био умешан у босанске немире 1875. и служио као један од главних агитатора, види се и из његовог рада у устанку кад је почео. Говорило се у оно доба да је он упао у Босну и дигао буну. 3 ) То је све што сам могао прикупити података о раду чланова „Дружине за ослобођење Српства", који нису били Босанци. Из горња два писма Влајковића Угрин.ићу видимо, да се већ 1871. год. стално поручивало 'Босанцима, јер Угринић је био њихов

Ј ) Ђоко Влајковнћ Стојану Угрнннћу. Београд, 17. маја 1871. Из папира Стојана Угринића.

2 ) Исти истоме, са потписом „Добривој" (шифрирано писмо), датума нема, али Угринић каже да је из 1873.

s ) Војвода Гавро Вуковић, Херцеговачки и Васојевићски Устанак, стр. 41 42.