Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

69

човек, да се спремају за устанак. Верујем да је код многих омладинских првака било више речи него дела и стварне озбиљности, кад су говорили о борби за ослобођење. Међутим, њихове речи схватане су, како изгледа, озбиљно од неких млађих људи из Бос. Крајине и суседне Хрватске и Славоније. Непосредно раде на устанку некадањи омладинци, а потом социјалисти Манојло Хорваћанин из хрв. Дубице и Стојан Угринић из славонске старе Градишке. Млади људи, још ђаци, њих двојица су и пре служили као веза међу Босном и нашим национално- револуционарним круговима у Аустрији и Србији. Сад су постали главни агитатори за устанак. У њиховим кућама у хрв. Дубици и Старој Градишци били су први договори и ковани први устанички планови. 1 ) Преко њих млади српски социјалистички покрет суделује и утиче на Босански Устанак. Босанско-херцеговачки емигранти у Србији од увек су стајали у јаком дотицају са старим завичајем. Са њима су се састајали у Београду неки људи из Бос. Крајине, договорали како да се дигне устанак, како he се организовати и чете водити. На томе највише раде Мићо Љубибратић, Лука Петковић и Никола Окановић. 2 ) Они, Васо Пелагић, Гавро Вучковић, Поп Ђоко Каран и остали босански емигранти унапред су били обавештени о свему, Неки, као Гавро Бјеловук и Перо Бабић, долазе из Србије на неку недељу пре устанка у крајеве око Козаре планине, да дижу народ. Да ли и у. колико су наши емигранти у Србији радили под утицајем тамошњих национално-револуционарних кругова, нарочито омладинских и већ основаног одбора за помагање херцеговачког устанка, немам података. Да је тога било више је него сигурно. У самој Босни помишљало се на устанак још

') Причања Васе Видовића и Стојана Угринића. Васо Пе лагић: Историја Босанско-Херцеговачког Устанка, стр. 107-109

2 ) Причања Васе Видовића.