Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

НЕВЕСИЊЕ У 1874.—1875. ГОДИНИ.

I Невесињски плато, уздигнут скоро на 1000 метара над површином мора, опасан је венцем од планина, између којих су највеће са севера Вележ, аса истока Црвањ. Испод околних планина, на периферији поља, ређају се села, а многа су од њих раштркана у самом пољу, као Миљевац, Жиљево, Батковићи, Оџаци бега Љубовића ит. д. Варош Невесиње (Касаба) крије се између огранака Вележа, који дели Мостар и долину Неретве од невесињског поља. На западној страни вароши уздиже се један брежуљак, на чијем је темену подигнуто турско утврђење од камених зидина, што се и зове Невесињски Град. Ко се крене цестом из Мостара у Невесиње, тај he морати проћи поред Благаја, старог и разваљеног града Херцега Шћепана, тај ће, даље, проћи Бишином која чини једну увалу између кршовитих и шумовитих брда, подесних за склониште вука и хајдука, па кад изађе на Гребак изнад Невесиња учиниће му се, да се извукао из провалије и поново угледао светлост дана. Тада ће се његовом оку открити невесињско поље равно, упунојсвојој величанственој лепоти, прошарано брежуљцима, гајевима, селима, зеленилом и потоцима. Изгледаће му, да људи, који живе у тој дивној висоравни, дишу свежијим животом, него они што су насељени у низинама и гудурама остале Херцеговине. Невесиње је средиште невесињског среза. С