Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

МЕМОАРИ. РАД ЗА УСТАНАК ХЕРЦЕГОВАЧКИ 1875. ГОД.

I. У 1868. години отишао сам из Грахова у Биоград и ступио у Југословенску Легију, коју бијаше основао књаз Михајло и у којој бијаше људи из Србије, Црне Горе, Херцеговине, Босне, Словеније, Далмације, Хрватске, Војводине и Бугарске. Ове људе спремао је књаз Михајло за официре. Школу за ове љугде уредио је у горњем граду. Унио је предмете као и у Војној Академији. За професоре именовао је оне официре, који су предавали у Академији. Ова установа књаза Михајла смјерала је на уједињење свих Југословена на Балкану. Наслов „Југословенска Легија“ замијењен је са насловом „Учевна чета“, ваљда нз политичких разлога, а у ствари је био највећи дио образованијех људн у тој школи. У вече истога дана, кад је погинуо књаз Михајло, Бугари, не само они из Учевне Чете, него и они из вароши из средњих школа, састану се у горњем граду и заметну весело коло са свирачима. Пошто је књаз Михајло сахрањен, сви су бугарски ђаци прогнани из Биограда. Оно што је остало у тој четн у год. 1871., што се сматрало боље, Министар Војни намнсли да ове људе произведе за официре, па их растури по четама стајаће војске радн праксе, те тако мени као наредник}'' даду да администрнрам трећом четом трећег пјешадиског батаљона,.