Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

ЦРНА ГОРА И ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК.

Манастир Острог у Црној Гори и у њему мошти херцеговачкога чудотворца, Светога Василија, бијаше мјесто пут којега Срби, готово свију вјера, хитаху на хаџилук и поклоњење свакога вишега празника у години, а особито о Тројичину дне. Ту се с Црногорцима састајаху и о патњама и невољама причаху. Баш у томе времену догоди се велика свечаност на Цетињу приликом крштења црногорског престолонасљедника књаза Данила и на тој великој свечаности дођоше изасланства са даровима готово из свијех оближњијех крајева Црне Горе, у којијема Срби живјаху, како из Турске тако и из аустријскога српског Приморја. Па српска изасланства у тој свечаности виђеше представнике Русије н Србије, а такође и неколико виђенијех херцеговачкијех ага и бегова, који као емигранти живјаху на Цетиње, међу којима бијаше Рато-бег-Пиводић, брат у Пресјеци погинулога паше-Пиводића. Ти емигранти такођер бијаху од невоље и неправде у Црну Гору побјегли. Тако, дакле, нешто због аргатовања, арача и другијех зулума, а нешто због опћења са Црногорцима наступише у толикој мјери турски зулуми и насиља, да већ почетком 1875. године дође до отворенога устанка у Херцеговини, особито у невесињскоме и столачкоме кадилуку, ђе се скупише преко 2.000 наоружанијех Херцеговаца, којп пребацише своју нејач и по нешто покретности у Црну Гору, а они код. Касабе невесињске ступише з' борбу са Турцима, којијех у првом сукобу много паде мртвијех и рањених.