Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

Бр. 4, Благородном Господину војводи Петру Поздрав. При тОмен долазимо код Вас с овијем писмом. Ко’и сте ијед имали на нас, молимо ти се добро, Ви нам опростите. А ми се шетат’ добро не моремо сашта си се в’ома једио. Ако ’e све с Турака није право, није право то од нас да учиниш, ’e смо ми Турцима рекли, кад и’ је свак „препрлао" мимо њи’, да и они више не могу унђе стати, а нека иду куд сте им Ви заповиђели. Они су рекли, да ће у Кор’ениће код Адема Зукова. Просто смо питали Вас, би ли им што узели, ђе Вас вара’}', да he у границу. А узели нијесмо ништа. Ако ко каже, да смо узели, одиста лаже. А потле су преврнули опет, да he у границу; а ето Станише и Обрена, па ће Ви казат’ чистином за то и за друго. Исто шилемо кона 10 за пушке и вишеке, а ми се купимо на Убле Црквичке. Ту чекамо пушке и џебану и купимо се што више буде. И да ви да Бог здравље! Ваше слуге свагдашње 24/8. 1875. Максим Баћовић Ћетко Пејовић Видак Попов Симо Васиљев“ На полеђини: „ Господану војводи Петру у Г рахово. Бр. 5. Одломак писма црногорског командира Пека Павловића писаног око I.септембра 1875. црногор. војводи Петру Вукотићу у коме га обавештава о нерасположењу Зубаца, Крушевичана и Шумљака према устанку и тражи одобрење за строге принудне мјере. Високопоштовани Војводо! „Ноћасв самв морао посломб сићи у Суторину, вечерасв ваља ми ићи натраг. Јуче су сви Бокези отишли својим к}'ћама.

126