Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

127

Мило мн је што вам могу јавити, да су Зубци почели бити се са Турцима, Зато што Турци нијесу попалили зубачке куће чини ми се, да се још Турци надају, да he моћи вратити Зубце у покорност. Ја сам радио све што сам боље могао, али међу Крушевчанима и Зубцима не може се без силе ништа учинити. Чуо сам да ћете ми послати триста момака кад, дођу ти сколови, надам се, да ћу моћи ове „потурице“ у ред довести. Спасо Асановић водио и чуо је, све што је и како је. Препоручио сам, да Вам све исприча. Вуле Спаић није за никакво главарство јер сије раздор. Тривко Вукаловић, Томо Томашевић искрено су прегнули и чине све што је могуће. У Шуми, Површи и Бобанима још се није предао нико осим четири-пет познатих несретника. Како ми пошаљете помоћ, радићу да „промутим" до Попова и Габеле. •Наумио сам попалити многа села по Шуми и Површи, зато да им не би дошла воља да се предаду. Јавите ми, да ли то одобравате, јер се не могу ријешити, да то радим Бр. 6. Писмо првака бокешких добровољаца у Невсињском устанку писано око 10 августа 1875. Поштаемп војвода Петре Жпвпо! Чвлнмо Ви на знанК како смо дошли на Ситницу вима шес’ данав Ришна.... и Убинни и Леденичани и Кртолнани и Кривошинни емаће јошв да се окупи Бокиели; него Ви нвинмо да оће нема никакве уредбе, него су изниели некакввв топв безв справе а начиние’ одв кумпаре. Зато Ви нвиамо да знате и сувише јошв невићесмо главара Зубачкие’ међу нама, Зато Васв кумимо и молимо да намв пошал-ћте „оштра“ командира и неколико са њиме, ако ће да буде посаво за рукомв и да се зову Зупци