Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

128

са нама заиедно, зашто, чини ми се да ни’есу контени одб главара. Него чекамо одговорв одб Взсб сви Бокиели. Сувнше давамо на знан%, тако ни Бога, да намв воде ’ћели ниесу дати ни никакве друге заире, ни за паре. Него, чекамо одб Взсб са истиемв шилу одговорЂ кои се сви подпишуемо главари ко има ohe Лазарв Ђ. Јовановићв Драго Лакичевићв Филипб Суботићв АћимБ ПавловићБ и сви Васв мило поздравлнмо и чекамо одговорв по истоме што ћемо чинити, ербо се чекат’в и стаитв ohe неможе. а безв управе нећемо срамотно стантв ohe. Покорни дображелнтелБ Л. Ђ. Ј. Бр, 7. Писмо Миње Радоњића проте Његушког, писано у Зубцима око 8 септембра 1875. у коме му доставља депешу из Београда о одговору Народне Скупштине на адресу кнеза Милана, извештава о стању у тијем крајевима и пита за савјет, шта да ради са покретном имовином одбјеглих зубачких главара Турцима. „Депеша из Београда и одговор народне скупштине на адресу Кнежеву. Депеша. У адреси између многих симпатичних изјава стоји и ово: Господару, вековне патње принудише нашу браћу у Босни и Херцеговини те усташе да се с оружјем у руци боре за своја човечанства и народна права. Ми неможемо, ми не смемо бити равнодушни према њиховој судбини. Ваша светлост може подпуно рачунати на подпору народа Српског. Он је готов да и у то име стати на расположење Вашој светлости сва срества, која би потребна била, да