Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

143

31. Командиру Пеку Павловнћу, војводи Зимоњићу, војводи Баћовићу, војводи Сочици, војводи Радовићу и свијема главарима усташке војске у Голију. Ево вам шаљемо одговор за Муктар-пашу на оно нисмо те сте од њега добили. То писмо нека подпишу сви главари, који су се на прво писмо те сте паши послали подписали. Пеко се нека нипошто не подписује. Подпишите датум, који буде, кад писмо пошљете и мјесто ђе будете писмо подписали. Чим ово уредно свршите као што вам више означујемо, одма’ писмо пошаљите по сигурну човеку, који he га паши предати и од паше одговор донијети, Ако паша прими примирје и пристане на ваше предлоге, у томе случају у исти час чим пашино писмо примите, пошљите најсигурније људе свуд ђе усташа или усташких чета има од Пренћана до Метковића, да нико ни за љуту смрт не би на Турке нигђе пушку опалио, јер ви гарантујете паши у томе писму са вашом чашћу за сваку сигурност са стране усташа. И кад се то не би одржало, ви бисте образ и поштење изгубили пред цијелим свијетом и већ не би за вас нико главу обрнуо. Дакле, пазите да ваша дана ријеч остане стална и постојана. А ви чим такве наредбе издате и осигурате, да с ваше стране нигђе на Турчина неће пушка пуцати, одма’ изнајбрже дођите на Грахово, да вас понаучимо; јер ћете noh’ на састанак Радићу у Сутурину. Ако ли паша противно одговори и не прими ваше предлоге, но нешто друго одговори, тај одговор чим примите у исти час са највишом брзином пошљите на Грахово, а ви останите на својим мијестнма. Дакле, знате како се нмате владати у једном и у другом случају, али какав вам гођ одговор дође