Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

Телеграм т. је’ депешу коју сам преко вас на Острог послао, надам се да сте већ одправили; јер док депешу не добијемо са Цетиња ниједан се главар хердеговачки rft може кретати у Суторину. 18.-3. 876 Шипач. писар Са искреним поздр. Ст. Јовановић П. Павловић ком. Адреса: Господи Јевту Николићу командиру На'полеђини истог писма Ј. Николић му је написао следећи одговор: „Моја браћо Пеко и Лазаре живјели! Ваше телеграве примио сам, а биаг дош’о у Ораг и жељаг да се вид’мо и да се споразумимо за таин. Зато, виђу да сте у прешу, но немам ни ја кад да седим ohe; зато молим одговорите мн. у Ораг 18.-3 1876. Ваш доброжелећи Б. и командир Јевто Николић. 36. Господину Јевту Николићу накелн. Шиљем вам свога војника Спасоја, да му дадеш мало жита, Синоћ добио сам писмо са Граова, у коме ми јавља, да главари херцеговачки иду у Грахово, а не иментује који, стога ћу да чекам телеграм са са Цетиња. Наредба је од г. Божа Петровића да сваки херцеговачки војник може за ово 12 дана примирја т.је’ до 31. марта, може, отићи да припреми брашњенике, опанке ит.д. и то без оружја, а Црногорцима не дозвољава се преко границе ићи. Црногорци he, дакле, остати овде који хоће на броју бити ’) бити помало, а

’) Две ријсчи забркане.

147