Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

146

бан}' Церовићу команданту дробњачког батал. црногорске војске. Господину командиру Грубану Церовићу. Чим примиш овај телеграф писаћеш и то' по једном паметном момку Јоксиму Кнежевићу, да је усвојено између -Турака - и Хердеговаца једно примирје од дванајестог дана ко’и почиње ове суботе и свршује у сриједу вече по Цвијетима. Примирје ово значи, да за ове дванајест дана не смије пушке пуцати ни од стране Турске ни од стране усташа; а за исто примирје наш господар јемчи свој Јевропи, да he одржано бити и да неће пушке на Турчина пуцати. Турцима, дакле, слобода остаје да могу војници одит’ куд ’оте, такођер и усташкима. Грубане, ти знаш шта вриједи ријеч једнога господара. Дакле, пази да се на те крајеве не.би ко усудио противу ње што заузети. Несамо стегни Јоксима н Шаранце него јошт пази на Језера и Прошћенце. С једном ријечи остављам на тебе, да пазиш на све ово. 3§гго изиди на Буковици то јест на нашој граници, ђе се можеш виђет’ с Јоксимом и с главарима језерачкијем и с прошћенским и то само онијема, који буду дома. Али за Шибалију и Маловића шиљати немој, они he код мене доћи; но ти пази на те крајеве и немој да се што противу ове уредбе учини. Ја се надам, да ћеш ти ово разумјети и да ћеш жељи господаревој одговорит! Поздрављам тс. > Божо К. Вујовпћ 35. Господин Јевто! Ваше писмо примих и разумих како ме позивате, да се састанемо. Ми смо од ових телеграма и писама у сметњи, стога за сад не могу доћи, да се састанемо. За тајин гледајте како знате, војска mjn-pa за 19. март нема тајина нимало.