Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

145

противан ту количину хране пропустити преко своје државе, а ми и у томе случају јамчимо слободан пролазак тајина од црногорске границе до Никшића. Што се тиче Пиве, она је скоро снабдјевена с храном, а Зупци су свакојако били и јесу у непрекидном саобраћају с Требињем. Зато држимо да за ових дванајест дана у ове два мијеста не иде никако војска турска. Очекујемо најскорији одговор ваше преузвишености, како бисмо могли знати, можемо ли поћи у Суторину на договор с господином бароном Родићем. У случају да ваша преузвишеност пристане на наше предлоге, почетак примирја сматрати од дана када добијемо ваше писмо о томе. Подписују се: поп Перо Радовић војвода невесињски, поп Богдан Зимоњић војвода гатачки, Лазар Сочица, војвода пивски, Глигор Милићевић, Јован Зотовић, Сава Анђелић. 11, марта 1876. год. у Шипачно Писар Ст. Јовановаћ На полеђини; „Господи Јевту Николићу начелнаку 33. Г-ну командиру Грубану Церовићу у Шавнике. Гоубане! По високом налогу његове свјетлости пишем ви на основу вашег примјеног писма, да поручите свијем онијема те се љетос нијесу бунили ни дизали са својих кућа, да могу слободно сијати и радити своју земљу. Прими поздрав! Цетиње 13. марта 1876. П. Пејовић сенатор. 34. Депеша Божа Петровића црногорског министра послата из Цетиња у марту 1876. командиру Гру-

НЕВЕСИЊСКА СПОМЕНИЦЛ 10