Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

166

Кнез Никола мазар прегледао и кнежевим’ ријеч проговара: „Чујете ме оба кнеза млада „од пространа поља Невесиња, 270 „од тог’ вакта ни времена нема, „не моремо с Турцим ратовати.“ Па извади дван’ест маџарија и дарова оба кнеза млада, па овако њима проговара; 275 ~’Ајте тамо пољу Невесињу, „поздравите сваког бољарина, „све дајите што ви ишту Турцн. „Причекајте, моја браћо драга, „топла љета и Видова-дана, 280 „онда ћемо нешто говорити." Кад кнежеви књаза раззчијеше, закукаше као кукавице. Отолен се здраво повратнше, право здраво пољу Невесињу, 285 а до куле Пера Радовића. Саставише дванаест кнежева па им кажу што говори књаже. То кнезовим’ мило не бнјаше, ал’ им друге бити не могаше, 290 но по себе буну започеше, запалише сву Ерцеговину, задрмаше Балканске планине, ископаше сву земљу Турћију. 1 )

УСТАШКИ НАПАД НА ВАР. НЕВЕСИЊЕ

(17. августа 1875. год.) Сан усннла танана кадуна На оџаку бега Љубовића, Сан уснила, у сану виђала:

ћ 2 ) Ose обе песме препнсао сам од народког гуслара поч. Лазара Чупковића Невесињца, учесника у устанку.