Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

165

А веле му оба кнеза млада: „А Бога нам војевода Анто, „у нас ништа до камена нема.“ То је Анто једва дочекао, 230 не би ли се прије заратило, не би л’ свога осветио баба свога баба војводу Јакова, зашто му је погинуо бабо у Клобуку граду бијеломе. 235 Тад’ кнежеви на ноге скочише, па их ево ннз бијелу кулу и прати их Даковићу Анто. Таман дошли на мермер авлију, а да видиш оба кнеза млада, 240 ђе сигурне коње налазише. јер им млађи коње сигурали; па дебеле коње појахаше и с Антом се дивно поздравише. Окренуше земљом и ћенаром. 245 Куђ ишли на Цетиње били на Цетиње ноћцу преноћили а у јутро рано уранили. Кад је дневи девет ура било, пошеташе оба кнеза млада 250 па их ево пјадом и улицом и крвави мазар понијеше. А кад били Биљарди кнежевој, кад се шета Петровићу књаже око њега дван’ест перјаника; 255 а да видиш оба кнеза .млада, ђе са главе капе укидоше, а крвави мазар понијеше; . дочека их дван’ест перјаника, а кнаже им ријеч проговара; 260 „Пуштите их дван’ест перјаника, „да ја виђу окле су кнежеви." Пропушти их дван’ест перјаника. А да видиш оба кнеза млада, гпсподару руку целиваше 265 и крвави мазар додадоше.