Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

172

„Ако мислиш војску искупљати „На Касабу града ударати, 205 „Сад је згода, таке бити неће. „Купи војску, иди на Касабу И прву ћеш ноћцу ударити; „Јер сам Селим-пашу преварио, „Те је пола војске оправио 210 „Пут Автовца да му Гацко чува. „Сад се може Касаба узетн, „О немного српске погибије!" Под књигу се нашло књигоношче, Те на Слато књигу однијело 215 И војводн у крпло турило. Кад војвода књигу дофатно, Дофатио, па је проучио, Све главаре себи добавио И међу њи’ књигу проучио, 220 Па. оваку ријеч говорио : „Шта велнте Срби соколови, „Хоћемо ли на Касабу поћи?“ Сви рекоше : „Да јој ударимо, „Па што Бог да и cpeha јуначка!" 225 То рекоше, војску подигоше И ето их тамо и овамо, Док прођоше кроз гору Буквицу И дођоше води Буковику. Ту главари војску уставише 230 И на тефтер војску узимаше, Таман нашли дванаест стотина И дванаест за у бој јунака. Ту главарн војску дијелише, Одакле ће који ударити; 235 Одабраше друга три стотине И даше их Петру Радовићу, Тривку Буви и сердар Симуну, Да ударе на куће Пашића; Осамдесет узеше Гачана 240 И даше их Стојан харамбаши, Да удари од Вакупа граду, Шњим ће соко Мићуновић Баћо