Споменица о херцеговачком устанку 1875. године

173

Са његово стотину Трепчана, Ударити Турке забунити . 245 И Касабу града освојити; А ђидија Даковић Андрија Са његово сто педесет друга Граовљана као огња жива Из равнине на град ударити 250 Соко сиви Павловићу Пеко И његови мрки Црногорци Изабрана друга две стотине. Да ударе на Кнежачу града И најпрви да заметну кавгу; 255 А ко сада да усчува војску, Кад удари и заметне кавгу, Од Турчина Форте Салијаге И сељака бијесних Турака, Кој’ ће граду индат учињети; 260 Ушчуваће двије поглавице: Од Бањана војвода Максиме Од Рудине Лубурић-Мрдаче И за њима друга три стотине Што Бањана а што Рудињана. 265 Кад су тако војску разредили, Сваки пође, ђе је мјесто коме. Таман зора са истока пође, Турски оџа на џамију дође И с мунаре саба-дову виче: 270 Ићберилај једном завикао, Ићберилај другом завикао, Трећом викну: „Власи ударише „И Касабу града освојише; „Но кој’ Турчин умет и Мухамед!“ 275 Док стадоше умијетат’ момци У Касабу града бијелога, Селим паша дурбин дофатио, Обрнуо у Касабу града. Па разгледа тамо и овамо. 280 Од Каура никог не познаје, Па говори Дукичић-Николи ; „О Никола, коџобашо стара!